Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Predratni jugoslovenski listovi Vreme i Pravda pre tačno osamdeset godina pisali su o prvoj sednici Stalnog Saveta Balkanskog sporazuma održanoj u Beogradu tokom koje je već prvog dana konstatovana jednodušna želja za održanjem mira.
Vreme piše da su predsednik grčke vlade i ministar inostranih poslova Metaksas i ministar inostranih poslova Turske Saračoglu doputovali dan pre rumunskog kolege Gregorea Gafenkua.
Jugoslovenska prestonica dostojno je dočekala eminentne predstavnike prijateljskih i savezničkih država, navodi Pravda.
List je objavio i kratak tekst o ugostiteljskim objektima u Beogradu, u kojem se navodi da oko 700 kafana služi za razonodu u prestonici, ali da kafane nisu jedina mesta u koja svrate oni koji vole da gucnu čašicu vina ili rakije.
“U tu svrhu, pored ovako lepog broja kafana, građanima stoji na raspoloženju ravno 500 bifea i krčmi, koji su neka vrsta barova (onih pravih, a ne u našem smislu noćnih lokala), ali samo znatno zapuštenijih i primitivnijih. Ovih 500 lokala u kojima se krčmi alkohol sa 500 kafana čini okruglo 1.200 radnji za prodaju piva, vina, rakije, konjaka i drugih žestokih i nežestokih pića. To je lepa cifra i na njoj bi mnoge varoši mogle da pozavide Beogradu”, navodi se u tekstu.
Autor zaključuje da se ovih 1.200 kafana snabdeva vinom i ostalim pićima iz 20 velikoprodaja koje su u privatnim rukama i tri zadružna podruma, pitajući se kolika li je zarada njihovih vlasnika kad imaju toliko potrošača.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Pravda piše o Marinkovoj bari, predgrađu Beograda, čiji su se stanovnici pre 80 godina iskreno radovali groblju jer je to bio jedini način da se reše njihovi komunalni i infrastrukturni problemi.
„Neobični se kontrasti održavaju u ovom prestonom gradu od oko 350.000 stanovnika, što se razastro od Kalemegdana niz Dunav, skoro do Višnjice i uz Savu do kraja Čukarice, a na jug preko brežuljaka i udolina pružio svoja predgrađa daleko od reka. Dok se na Terazijama cakli u zelenkastom mermeru nova ‘Albanija’ na dvanaest spratova, tamo, nekoliko kiilometara dalje, ma na koju stranu pošli, naići ćete na udžerice, koje opštinske vlasti ruše kao nehigijenske“, upoznaje autor čitaoce sa situacijom u glavnom gradu zemlje na početku teksta.
Mali broj tramvaja kojima Beograd raspolaže, a koji treba utrostručiti, da bi ih bilo dovoljno, i takođe nedovoljni broj autobusa, što saobraćaju prestonicom, zakrčio je centar i „čini se, kao da će sve glavne ulice i svi trgovi morati da popucaju, da se blokovi zgrada razmaknu u stranu, da bi im napravili mesta“.
Sa druge strane, u predgrađima jedva promakne po koji autobus i beskrajno dugo traje vreme između pojave tramvaja. Dodaje se još i da je još 1905. počela izgradnja kanalizacije u Beogradu.
“Neću govoriti o Pištolj-mali, toj prljavoj uvredi za prestonicu, i za čoveka, ni o Jatagan-mali, već upola uništenoj. Ali tamo iza poslednjih kuća Dušanovca, u niskoj uvali, stanuje 30.000 Beograđana. Nekadašnja Marinkova Bara zove se danas predgrađe ‘Petar Mrkonjić’. To je jedno od najbližih predrgađa prestonice, al i najzapostavljenije. Nema tamo palata velike vrednosti, nepoznata je moderna kaldrma, tramvajske veze sa centrom ovo naselje nema, a autobuska je vrlo rđava i sasvim nedovoljna. U inventaru kanalizacije Marinkova Bara ne figurira. Od toga ima samo nekoliko zimi zamrzlih, a leti užasno prljavih potoka. Stanovnici predgrađa utrli su pešačke staze grebenom nanosa snega sa strane. Za automobile je opasno da zađu malo dublje u predgrađe. Oni gotovo nikad tamo i ne zalaze, izuzev kola Stanice za spasavanje, koja svakodnevno odnose bolesnike”, dodaje autor.
U nastavku teksta objašnjava se da stanovnici godinama tako kubure, da su osnovali i Društvo za unapređenje naselja “Petar Mrkonjić” i okoline, da su slali bezbrojne deputacije, podnosili predstavke…
Silno su se obradovali ideji stvaranja Centralnog groblja u Marinkovoj šumi, koje bi trebalo u martu da počne da se formira na površini od 150 hektara. Nadaju se da će glavni put do njega proći i kroz njihovo naselje, čime bi posle mnogo godina dobili uređenu ulicu sa modernom kaldrmom.
“A kada prvi pokojnik, kažu, bude donesen na Centralno groblje, dočekaćemo ga svečano. Celo naselje uzeće učešća u toj sahrani. Priredićemo mu pogreb kakav se u Beogradu ne pamti. I odvojićemo od svojih usta svaki po dinar, da mu podignemo spomenik”, ozbiljni i čvrsti u svojoj odluci zvučali su žitelji Marinkove bare.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
