Delegacija EU: Srbiji možemo da pomognemo u unapređenju propisa o krivolovu

On je na panelu „Ko je na nišanu? Izazovi krivolova u Srbiji“ koji organizuje Međunarodni festival zelene kulture Green festu saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, rekao da je Srbija uskladila propise s evropskim kako bi preuzela pravne tekovine i to je urađeno kroz Direktivu o pticama i staništima.

„U implementaciji zakona obično nastaju problemi – mogu da postoje najbolji zakoni, a problem nastaje ako se ne primenjuju“, rekao je Avinjon.

Dodao je da je problem i s primenom kazni, jer ako se zna da krivolovac neće biti kažnjen, „može se dogurati daleko i to je problem onih koji sprovode zakon na terenu“ gde moraju da prikupe dovoljno dokaza tužiocu da se inicira postupak.

„Prva stvar koja mora da se uradi je da se obezbedi dokaz, ukoliko ima rupa u zakonu tu EU može da pomogne da se uredi zakon. Postoji napredak u Srbiji kada je u pitanju zaštita prirode“, rekao je Aavinjon.

U Izveštaju EU za Srbiju za 2022. godinu, navedeno je, prema njegovim rečima, da u usklađenosti životne sredine i kod ekološkog kriminalnog zakona nije ostavaren napredak, a da je najveći prioritet da se primenjuje zakon, ali da ako nije usklađen, ne može ni da se primenjuje.

„U februaru 2022. Srbija je formirala jedinicu za sprečavanje ekološkog kriminala i to smo dugo očekivali, a sada očekujemo da vidimo da li to funkcioniše“, rekao je Avinjon.

Na pitanje da li krivolov može da uspori ili zaustavi Srbiju u procesu integracija u EU, Avinjon je rekao da je to pitanje za građane: Da li postoji interes da krivolov u Srbiji opada.

„Pristupanje Srbije EU neće zaustaviti krivolov, ali je ta protivzakonita aktivnost povezana s vladavinom prava, odgovornim građanstvom, izgradnjom institucija i primenom sankcija“, rekao je Avinjon.

Predsednica Skupštine Udruženja javnih tužilaca Srbije, Branislava Vučković, rekla je da u Srbiji ne postoji godišnja statistika o zabranjenom lovu.

Da bi se uspelo na sudu, po njenim rečima, treba obezbediti dokaze, a za krivično delo nezakonitog lova može se dosuditi prekršajna kazna ili privredni prestup, a da je često dilema šta od toga dosuditi.

„Šumarske službe najčešće prijavljuju prekršaj, a to često ne dođe do tužioca. Treba prikupiti dobre dokaze“, rekla je Vučković i dodala da se najčešće primenjuje oportunitet, odnosno odlaže se krivično delo ako se nadoknadi šteta, a taj novac se uplaćuje na račun Vlade Srbije koja ga raspoređuje u humanitarne svrhe.

U Srbiji se, po rečima saradnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Davora Markovića, ptice ne samo love, nego se uništavaju i njihova staništa.

„Naročito se krivolove ptice pevačice uz pomoć zabranjenih zamki i one se slobodno prodaju oglašavanjem preko društvenih mreža. Zbog toga je propisivanje visokih kazni od izuzetne važnosti“, rekao je Marković.

Radosav Karličić iz Lovačke komore Srbije rekao je da postoje dve neuralgične tačke na putu borbe protiv krivolova: obezbediti dokaze i pravilno kvalifikovati krivično delo.

„Put za borbu protiv krivolova je i specijalizacija tužilaštva i sudova. Lovočuvari takođe moraju biti nezavisni umesto što ih plaćaju lovačka društva, pa zbog toga i ne mogu da kontrolišu poslodavca“, rekao je Karličić.

Istakao je da je najbolji način da se krivolovac sakrije da postane član Upravnog odbora lovačkog društva.