Protest Dijane Hrke i Pionirski park kao paravojni kamp: Ćacilend se ponovo pokazao kao veliki bezbednosni rizik

Građani su se spontano okupili da Hrki pruže podršku, dok su se u Ćacilendu, gde su se okupili pristalice SNS-a, desili incidenti – bačeni su topovski udari, flaše i drugi predmeti.

Iz pravca Pionirskog parka letele su  baklje, flaše i štangle prema okupljenima.

Vojni veterani koji su prisustvovali skupu formirali su lanac između policije i građana kako bi sprečili sukobe.

Policija je ponovo selektivno delovala – dok su građanima koji su došli da pruže podršku Dijani Hrki zabranjivali prilaz, s druge strane su pristalice vlasti sporvodili u Ćacilend.

Pukovnica policije u penziji Salvica Radovanović ocenjuje za Danas da je postupanje policije tokom incidenata kod zgrade Skupštine Srbije i takozvanog Ćacilenda bilo „apsolutno šablonsko“.

„Ovo je bilo apsolutno šablonsko postupanje policije, jedna ustaljena komanda i mantra njima, otkako traju protesti poznata, I to me ne iznenađuje. Ta komanda podrazumeva – sve što stoji ispred vas ti mlati, tuci i reci da su prvi napali, a sve ove iza u Ćacilendu koji zapravo izazivaju sukobe ti čuvaj“, kaže Radovanović.

Prema njenim rečima, policija više ne deluje kao služba za sve građane, već je postala „vojska Aleksandra Vučića“, što je posebno vidljivo u situacijama kada se građanima uskraćuje pravo da mirno izraze svoj protest.

„Zbog svega ovoga ne možemo ni govoriti o funkcionalnosti policije – ona je danas potpuno nefunkcionalna. Svi građani koji nisu Čaci ne osećaju se ni sigurno ni zaštićeno, čak i kada vide policajca van protesta. Oni više nemaju poverenje da im se mogu obratiti ili da će ih policija zaštititi“, navodi Radovanović.

Ona navodi da policija dobija instrukcije da Dijani Hrki nije dozvoljeno da protestuje ispred Skupštine, dok se istovremeno šatori, vašar i muzika pristalica vlasti bez problema dopuštaju na javnim prostorima.

Po njenim rečima, takva praksa nije u skladu sa važećim propisima, ali je poštovana od strane ministra, direktora policije i komandnog sastava.

„Prema članu 7, stav 2, i policija i komunalna milicija, koja je sada nadležna, imaju obavezu da prekinu muziku koja je preglasna i uznemirava građane, a takođe imaju i ovlašćenje da oduzmu sredstva koja se koriste za prekršaje. Pitanje je, međutim, ko je to sinoć zaista uradio, jer je muzika u centru grada treštala dok su ljudi spavali“, objašnjava Radovanović.

Ona ističe je zabeleženo više incidenata kada su stanovnici kampa u Pionirskom parku napali građana a da zbog toga niko nije procesuiran.

Podestila je i na nedavni incident sa pucnjavom u Ćacilendu.

„Onog momenta kada smo imali situaciju da je čovek upucan ispred zgrade Skupštine Srbije, tog momenta direktor policije je trebalo da naredi da se taj skup koji traje mesecima iz bezbednosnih razloga raspusti“, navodi Radovanović.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje za Danas da je situacija u kampu kod Skupštine i Pionirskog parka, koji je nazvao paravojnim, ozbiljan bezbednosni problem.

„Taj problem što se tiče Pionirskog parka i postojanja paravojnog kampa između predsedništva i Skupštine je stari problem, jer je nedopustivo u jednoj parlamentarnoj demokratiji da takav kamp postoji i bude popunjen kriminalcima i huliganima koji služe za izazivanje sukoba“, navodi Petrović.

On dodaje da je postupanje policije u ovom kontekstu posebno problematično, jer, kako kaže, služba više ne funkcioniše kao neutralno telo već podržava lojaliste unutar kampa.

„Postupanje policije nije nikakva novina – postalo je uobičajeno da policija služi kao privatno obezbeđenje paravojnog kampa i lojalista koji se nalaze u njemu“, kaže Petrović.

Govoreći o bezbednosnom riziku koji kamp predstavlja, Petrović upozorava na opasnost od eskalacije nasilja i mogućeg oružanog sukoba.

„Može da bude veliki bezbednosni problem. Ako se setimo 15. marta, kamp je bio popunjen sa nekoliko stotina ljudi koji su doneli razno oružje i vojnu opremu. Tu ima veliki broj šatora, pa kamp može da primi značajan broj ljudi spremnih na fizički obračun. Pozicioniran je strateški između dve važne državne institucije, što omogućava brzo delovanje paravojnih i lojalističkih snaga ka RTS-u i Vladi“, objašnjava Petrović.

Prema njegovim rečima, građani u ovakvoj situaciji ne mogu da se oslone na državu već moraju sami da budu organizovani, solidarni i informisani, kao i da dokumentuju sve što se događa.

„Građani se moraju osloniti na sebe – biti dobro organizovani, snimati šta se događa i podrobno izveštavati o tome ko izaziva nasilje oko Pionirskog parka, kako bi propagandno oblikovanje stvarnosti bilo onemogućeno“, zaključuje Petrović.

Dejan Bursać, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, ocenjuje za Danas da pokušaji smirivanja protesta od strane SNS-a i predsednika Vučića nisu iskreni, već usmereni na medijsku sliku u svetu.

„Čini mi se da SNS ne može da pobegne od sebe u ovakvim situacijama. Čak i kada predsednik Vučić želi da smiri situaciju i izađe sa, znamo svi, lažnim ponudama za dijalog, to radi najviše zbog stranih medija i slike koju šalje u svet. Bio je svestan da je mnogo novinarskih ekipa došlo za 1. novembar, ali vrlo brzo se SNS otme kontroli i ispliva njihovo pravo lice“, kaže Bursać.

On dodaje da represija i nasilje koje se dešavaju ne dovode do sloma protesta, već zapravo zbunjuju i plaše birače vlasti.

„Takva situacija neće slomiti protestni pokret, a SNS birači su zbunjeni i uplašeni. Njima ne prija ova situacija, pogotovo što ona ne rešava osnovni problem SNS-a – veliki protestni pokret i masovna okupljanja protiv režima u prethodnim godinama“, objašnjava Bursać.

Bursać ističe i simboličku i praktičnu dimenziju paravojnog kampa u Pionirskom parku, koji, prema njegovom mišljenju, pokazuje koliko institucije u zemlji ne funkcionišu.

„Kamp u parku je pre svega simbol sloma institucija. Kada predsednik angažuje kriminalce u šatorskom naselju, plaćeno, pretpostavljamo, novcem građana Srbije, da bi branili njegovu ličnu vlast, to pokazuje tip ovog režima, način na koji funkcioniše i koliko institucija u zemlji uopšte ne postoje. Sve to je izvor nestabilnosti i nebezbednosti u Srbiji“, navodi Bursać.