Dogovor s Teheranom najveći uspeh Obame

Tajna diplomatija je vođena paralelno sa pregovorima koje su šest sila – SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka imale sa Teheranom. Administracija američkog predsednika Baraka Obame, kako prenosi britanski Gardijan, tražila je od novinara da ne objavljuju detalje o tome dok se ne postigne sporazum.

Asošiejted pres i sajt Al Monitor sa sedištem u Vašingtonu prihvatili su zahtev i vest o tajnim sastancima konačno objavili u nedelju. AP navodi da su razgovori vođeni, između ostalog, u Omanu, a da su američki izaslanici bili zamenik državnog sekretara Vilijam Berns i Džejk Saliven, savetnik za spoljnu politiku potpredsednika Džoa Bajdena. Od marta je održano pet sastanaka, a prvi kontakti usledili su tri meseca nakon izbora Hasana Rohanija za predsednika Irana. Međutim, nije poznato koji su iranski zvaničnici učestvovali u razgovorima.

Po postignutom sporazumu, Iran će privremeno obustaviti nuklearni program u zamenu za ublažavanje dela sankcija EU i SAD. Teheran se obavezao da narednih šest meseci uranijum ne obogaćuje više od pet odsto i da ne otvara nova postrojenja. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus izjavio je juče da bi sankcije Iranu mogle biti delimično uklonjene najranije u decembru. Fabijus je za radio Europe 1 rekao da je za uklanjanje sankcija neophodna odluka EU, a da se može očekivati u narednim sedmicama. U razgovorima su učestvovali, navodi Gardijan, američki državni sekretar Džon Keri, iranski ministar spoljnih poslova Džavid Zarif i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.

Dogovor o nuklearnom programu – verovatno najvažniji spoljnopolitički uspeh Obaminog predsedavanja – najznačajniji je sporazum između Vašingtona i Teherana od Islamske revolucije iz 1979. Obama je pozdravio postizanje sporazuma i naveo da on „sadrži značajna ograničenja koja će Teheran sprečiti da izgradi nuklearno oružje“. Iranski pregovarači dočekani su kao heroji na aerodromu u Teheranu. Rijal, iranska valuta, skočio je za više od tri odsto. Iako tekst sporazuma može da se interpretira na različite načine, komentator Dejli Telegrafa je naveo da će u svakom slučaju svet „biti bezbedniji s dogovorom nego bez njega“. Da je sporazum moguće tumačiti na različite načine govori i izjava iranskog predsednika Hasana Rohanija, koji je rekao da je Iranu priznato pravo na obogaćivanje uranijuma u mirnodopske svrhe.

Zvaničnici, ipak, ocenjuju da je potrebno još dosta napora da bi se postigao konačan dogovor, a prema rečima Džona Kerija, to podrazumeva mnogo provera, otvorenosti i odgovornosti. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da dogovor predstavlja samo „prvi korak na dugačkom i teškom putu“. Francuski predsednik Fransoa Oland dogovor vidi kao „značajnu etapu“ ka okončanju iranskog nuklearnog programa namenjenom vojnim svrhama, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da je to „početak istorijskog dogovora“ ne samo za narode Bliskog istoka nego i za države u drugom delovima sveta.

IZRAEL: Istorijska greška

Izrael je dogovor o iranskom nuklearnom programu nazvao „istorijskom greškom“. „Svet je postao mnogo opasnije mesto, jer je najopasniji režim na svetu preduzeo značajan korak ka dostizanju najopasnijeg oružja na svetu”, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Iz Bele kuće je saopšteno da je američki predsednik Barak Obama telefonom razgovarao sa Netanjahuom, i pozvao ga na konsultacije povodom dogovora sa Teheranom. Bela kuća je, ipak, navela da „razume izraelski skepticizam”.