Dragoceni konvoji puzili su kroz noć

Lin H. Nikolas: OTMICA EVROPE (19)

Lin H. Nikolas je stekla obrazovanje u Americi, Velikoj Britaniji i Španiji. Pošto je diplomirala na Oksfordu, nekoliko godina je radila u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Za vreme boravka u Belgiji, započela je desetogodišnji rad na knjizi Otmica Evrope, za koju će dobiti nagradu National Book Critics Circle. Francuska vlada odlikovala ju je Ordenom legije časti, a Poljska joj je dodelila titulu Amicus Poloniae. Priča ispričana u ovoj impresivno dokumentovanoj knjizi, prožeta uzbudljivom neizvesnošću, tiče se rata Trećeg rajha protiv evropske kulture i herojskih napora Saveznika da je očuvaju čije najzanimljivije delove prenosimo uz ljubazno dopuštenje izdavača, Geopoetike iz Beograda.

Iako su neke bile uvijene, Žerikoov ogromni Splav Meduze bilo je suviše krt za ovaj postupak. Kamioni su otišli u šest po podne, baš dok se spuštao mrak. Tokom pažljivog planiranja, koje je uključivalo premeravanje svih mostova na putu od Pariza do Šambora, nekako su prevideli trolejbuske linije grada Versaja i Splav je završio bespomoćno upleten u zamku pucketavih žica. Magdalen Urs, poslata da u potpunom mraku budi svoje kolege iz Versajske palate, u svojim sećanjima slikovito opisuje zastrašujući zadatak pronalaženja zvonca, negde na ogromnoj ulaznoj kapiji. Naposletku, Splav i neki od njegovih pratilaca čekali su u Oranžeriji, dok nekoliko nedelja kasnije glavni kustos Rene Uig nije došao da ih spase, ovoga puta u pratnji tima radnika poštanske službe koji su nosili dugačke neprovodne šipke za podizanje opasnih žica.

Dragoceni konvoji puzili su kroz noć ka Šamboru. Nije bilo lako držati ih zajedno. Većina vozača nikada ranije nije vozila van Pariza noću, a zamračivanje je zabranjivalo upotrebu farova. Putevi su pride bili zakrčeni stanovnicima grada u potrazi za skloništem van tradicionalne zaštite Loare. Vojna kola i putujući cirkusi mešali su se sa ostalima. Jedan kustos je pogledao kombi u prolazu i prepoznao znak Francuske banke na vratima – slike nisu bile jedino blago koje je napuštalo Pariz. Nedaleko od Šambora, približavanje je dodatno usporeno zbog guste magle. Proverom vozila ustanovljeno je da nedostaje kamion koji je prevozio sve Vatoove slike. Vozač je pratio far bicikla u magli i zaustavio se na zastrašujućih nekoliko koraka od rečne obale. Počelo je da se razdanjuje dok je konvoj stizao u uspavani ogromni zamak.

Selidbe su svuda trajale i celog oktobra, kako su slabije zbirke pratile remek-dela. Do prvog novembra skoro sve je bilo tamo gde je trebalo da bude, vatrogasna služba je bila na mestu, pesak rasut po podovima, higrometri ispravni, čuvari i njihove porodice navikavali su se na svoj novi seoski život. Nemajući mnogo šta da radi, Džon Rotenstajn, direktor Tejta, čiji je posao i dalje smatran suviše važnim da bi mogao da pristupi vojsci, otišao je u Sjedinjene Američke Države da zastupa britanske interese. Klark je volontirao u novom Ministarstvu informacija. U Francuskoj, većina kustosa je regrutovana u vojsku. Svima je bilo drago što su zbirke na bezbednom. Nisu mogli da pretpostave da su mahniti dani pakovanja i evakuacije bili samo proba kostima.

Kraj