Dug 654.000 evra

Prema specifikaciji koja je navedena na četiri strane finansijskog izveštaja, u rubrici Dugovanja Gradskog zavoda, na strani četiri, navodi se da su dugovanja Zavoda „na dan 30. septembar 2012. godine“ za energente iznosila više od 25 miliona dinara, za servis oko 9,5 miliona, a za rezervne delove više od 11 miliona dinara. Dug za lekove i sanitarni materijal je pet miliona dinara, a za auto-gume oko 1,2 miliona dinara. Takođe, prema istom dokumentu, dug Telekomu je 2,4 miliona dinara, za komunalne usluge duguje se 667.000 dinara, dok se Medicinskom fakultetu duguje 1,8 miliona dinara.

Hitna pomoć duguje i za kompjuterske usluge 2,4 miliona, za osiguranje 5,1 milion dinara, a za servis medicinske opreme 2,2 miliona. Na kraju, za kancelarijski i štampani materijal duguje se 1,5 miliona dinara, a za stavke iz rubrike ostalo dug je bezmalo 2,7 miliona dinara. U istom dokumentu, koji su potpisali načelnica finansijske službe Stanojka Saković i direktor Zavoda Nenad Ivančević, navodi se da su potraživanja Zavoda po osnovu zdravstvenog obezbeđenja 4,9 miliona dinara.

Da Hitna pomoć ne duguje samo sumu o kojoj se govorilo u javnosti, Danasu je potvrdio i Dragoslav Simić, poverilac Ujedinjenih sindikata Srbije u Hitnoj pomoći.

– Dug za plate se pravda povećanjem obima posla, te da je iz tog razloga zaposleno još 140 radnika. Naravno da niko ne spominje usmenu naredbu direktora Hitne pomoći Nenada Ivančevića da se svaki poziv sugrađana tretira kao hitan, pa naše ekipe imaju više posla i obilaze pacijente sa kijavicama i reumatskim tegobama. Takođe, broj naših ekipa na terenu je isti kao i pre povećanja obima posla, pa se postavlja pitanje gde radi novih 140 zaposlenih – kaže Simić.

On objašnjava da su broj zaposlenih proverili brojanjem radnika na terenu, u administraciji, radionici i restoranu.

– Došli smo do 730 zaposlenih, a na platnom spisku u decembru, ne računajući 10 trudnica za koje plate daje Grad Beograd, bilo je 895 radnika. Novac za njih je uziman jer nisu plaćani doprinosi i uvećavane su stvarne potrebe prema dobavljačima. Od 2007. do 2010, po listinzima obaveza prema dobavljačima, RFZO je priznao Hitnoj pomoći 127 miliona dinara – dodaje Simić.

Prema njegovim rečima, nedavno je od Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija zatražen finansijski nadzor.

Član drugog sindikata u Hitnoj pomoći – Sindikata zaposlenih u zdravstvu, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je uputio dopise Agenciji za borbu protiv korupcije i Policijskoj upravi Beograda, u kojima je ukazao da „iz državne kase plate dobija nepostojećih 170 radnika“.

S druge strane, Nenad Ivančević, direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, objašnjava za Danas da u toj ustanovi radi 880 stalno zaposlenih i da je normalno da, budući da je reč o velikom broju ljudi, neki budu odsutni.

– Razlika koja se spominje predstavlja broj ljudi koji je na bolovanju, specijalizaciji ili na godišnjem odmoru – kaže Ivančević i dodaje da su sindikati koji su izneli informacije u javnost mogli te navode da provere kod tri reprezentativna sindikata, koliko ih ima u Hitnoj pomoći.

Direktor: Dug postoji, ali će biti otplaćen

Ivančević potvrđuje za Danas da postoji dug prema dobavljačima, ali, kako kaže, to nije ništa neobično i navodi da će biti otplaćen. „Taj dug će se realizovati posle aneksiranja ugovora sa RFZO. Postoje dugovanja prema poveriocima, ali to izmirujemo u skladu sa našim sredstvima koja imamo na raspolaganju. Takođe, RFZO uvek zna koliki su naši troškovi i oni posle pregleda računa vrše aneksiranje“, objašnjava Ivančević i ističe da Hitnoj pomoći nikada nije bio blokiran račun, kao i da se nikada nije tužila sa poveriocima prema kojima ima dugovanje.