EVROPA 2020: Plan za novi početak

Takođe bi trebalo povećati udeo potrošnje energije nastale iz obnovljivih izvora na 20 odsto i dostići povećanje u energetskoj efikasnosti za 20 odsto; za deset godina trebalo bi da se broj učenika koji prerano napuste školu smanji sa 15 na 10 odsto, te da se poveća udeo populacije starosti između 30 i 34 godine koji imaju visoko obrazovanje, sa 31 na bar 40 odsto; konačno, do 2020. trebalo bi da se za 25 odsto smanji broj Evropljana (oko 20 miliona ljudi) koji žive ispod granice siromaštva.

Ovaj jako lep i ambiciozan spisak zapravo su merljivi ciljevi agende Evropa 2020 Evropske komisije. To je ekonomski program koji se ponajviše koncentriše na povećanje rasta i zaposlenosti Evropljana, a uključuje i brojne druge elemente kao što su, na primer, razvoj digitalne ekonomije, propagiranje upotrebe brzog Interneta, ili poboljšanje klime za poslovanje malih i srednjih preduzeća.

Neke lekcije su naučene

Oruđe za postizanje ovih ciljeva je bolja koordinacija nacionalnih sa evropskom politikom, što je jedna od važnijih preporuka Evropskog saveta kako bi ovaj desetogodišnji plan bio što uspešniji. Inače, ova strategija nadovezuje se na Lisabonsku agendu, veoma sličan dokument koji je bio strategija evropskog razvoja u periodu od 2000. do 2010. godine. Lisabonska agenda koncentrisala se delimično na iste stvari, a njen glavni cilj bio je da Evropa postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija u svetu koja se zasniva na znanju. U agendi je inovacija prepoznata kao motor ekonomskih promena, a ekonomija znanja, društvena i obnova životne sredine su određeni kao najvažniji elementi.

Lisabonska agenda je, međutim, doživela brojne kritike, od načina na koji su postavljeni ciljevi, preko načina na koji je agenda sprovođena, do neostvarivanja onoga što je zacrtano. Evropska komisija sada na to odgovara da su neke lekcije iz Lisabonske agende naučene. Iako ciljevi koje je ona promovisala uglavnom nisu ostvareni, došlo je do napretka. Na primer, od 2000. godine otvoreno je 18 miliona novih radnih mesta. Smatra se da je slabost Lisabonske agende, uglavnom, bila neuspešna implementacija i drastična razlika u sprovođenju reformi između pojedinačnih zemalja članica EU. Ujedno, Lisabonska agenda pokazala je koliko su se Evropa i svet promenili tokom jedne decenije.

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, u uvodu nove strategije Evropa 2020 napisao je da 2010. godina mora da bude novi početak, i da ekonomska kriza mora da očvrsne Evropu. „Za poslednje dve godine milioni ljudi ostali su bez posla. To je stvorilo teret dugova koji će trajati mnogo godina. Došlo je do novih pritisaka na društvenu koheziju. Otkrivene su i neke fundamentalne istine o izazovima sa kojima će se suočiti evropska ekonomija. A u međuvremenu, globalna ekonomija se kreće napred. Našu budućnost odrediće način na koji će Evropa na to odgovoriti“, napisao je Barozo.

Globalizacija, starenje, manjak resursa

Tvorac dokumenta Evropa 2020, Evropska komisija, objašnjava ovaj dokument kao „strategiju za pametan, održiv i inkluzivni rast i zapošljavanje“. Na adresu Komisije tokom izrade strategije stiglo je više od 1.400 priloga koje su poslale nacionalne i regionalne vlade, trgovinske organizacije, sindikati, kompanije, nevladine organizacije, akademici, obični građani… a Komisija je zahvaljujući njima formulisala dokument.

Zamišljen je kao odgovor na najveću ekonomsku krizu koja je pogodila svet od 1930. i koja je ostavila izuzetno negativne posledice na život ljudi u Evropi. Uticaj na makroekonomiju i na finansijsku stabilnost ne može se, prema oceni Evropske komisije, prevladati bez stalne uključenosti politike i bez akcije. Desetogodišnja strategija za oživljavanje evropske ekonomije pokazuje i velike izazove koji su pred Evropom. Ekonomska kriza pokazala je u poslednje dve godine velike mane ekonomskog sistema ionako pod pritiskom problema koji su posledica globalizacije, starenja populacije i nedostatka resursa.

„Dve godine krize izbrisale su dvadeset godina fiskalne konsolidacije“, navodi se u strategiji. Prema ovim podacima, ekonomski rast kao i rast zapošljavanja koji su tokom godina bili stalni, kriza je uništila. BDP je u 2009. pao za četiri procenta, a industrijska proizvodnja srozala se na nivo iz 90-ih godina prošlog veka. Deset odsto aktivnog stanovništva, oko 23 miliona ljudi, ostalo je bez posla.

Saradnja umesto takmičenja

Strategija se u takvoj situaciji obraća aktuelnim, kao i dugoročnim potrebama i obezbeđuje okvir za implementaciju koraka za izlazak iz krize, ekonomske mere, finansijsku pomoć, fiskalnu konsolidaciju, reforme itd. Strategija se, takođe, što se vidi i iz ciljeva, bavi i izazovima vezanim za demografiju, globalizaciju, klimatske promene i druge probleme koji su postojali i pre ekonomske krize.

Evropa je ubrzo po izbijanju krize uspela da stabilizuje bankarski sektor i ekonomske aktivnosti su pokrenute. Ali, nastavak razvoja, kako se procenjuje u Komisiji, nije dovoljan – potrebno je više. Evropa stari i sve je manje konkurentna, pa bi vraćanje na pređašnje stanje (stanje pre krize) zapravo predstavljalo propadanje. Dodatna motivacija moglo bi da bude stvaranje klime i osećaja saradnje i zajedništva – članice EU, ističe Evropska komisija, ne bi trebalo da budu konkurenti već partneri. Barozo je promovišući strategiju upravo i istakao da bi 27 članica EU trebalo da koordiniraju politiku, da pokušaju da izbegnu raskorake u rastu i nezaposlenosti i spreče opasnost od novih finansijskih kriza. „Razlike između država članica direktno utiču na sve“, rekao je on. „Mi smo sve više međusobno zavisni. Potrebna nam je ekonomska koordinacija više nego ikada pre.“

Evropska komisija ističe kako je izuzetno nužno da Unija stalno teži ka ciljevima iz Strategije 2020, te da nacionalni ciljevi, ujedno ambiciozni i realistični, treba da budu usklađeni sa evropskim, zahvaljujući dijalogu sa Komisijom. Evropa 2020 inače nema svoj budžet, jer Komisija smatra da nije cilj „ubaciti novac“, već bolje iskoristiti postojeće resurse. U strategiji se navodi da je jedan od ciljeva što bolje eksploatisanje mogućnosti za poboljšanje efektivnosti i efikasnosti postojećeg budžeta EU, kroz jasnije izdvajanje prioriteta i uparivanje sredstava sa ciljevima iz strategije.

Ciljevi i oruđe

Rast – pametan, održiv i inkluzivan – kome EU treba da teži, prema strategiji Evropa 2020, mogao bi se postići zahvaljujući sinergiji brojnih činilaca: promocijom doživotnog učenja, povećanjem nivoa obrazovanosti i obučenosti, unapređenjem sistema obrazovanja, snažnim razvojem istraživanja i inovacija, korišćenjem prednosti koje pruža digitalna ekonomija, modernizacijom industrije, promocijom energetske efikasnosti i štednjom resursa.

Snažnija vladavina može da se ostvari kroz stalan i transparentan monitoring, vođstvo na najvišem nivou, kroz Evropski savet, a kontrolu će obavljati Evropska komisija koristeći preporuke, upozorenja, pa čak i sankcije ukoliko je potrebno. Ovi instrumenti uvedeni su još Lisabonskom agendom i poslužiće za upravljanje procesom.

Konačno, snažnije ekonomsko upravljanje takođe će biti ostvarivano zahvaljujući strogom nadzoru, i jasnim i merljivim ciljevima, kako na nacionalnom tako i na nivou zajednice. Članice će morati da dostavljaju nacionalne izveštaje o reformi, napretku i ekonomskoj stabilnosti, a naravno, izuzetno su važni i fondovi koji bi sve to omogućili.