Na konferenciji UN o klimatskim promenama i dalje se, i još intenzivnije, „lome koplja“ oko toga da li u plan novog klimatskog sporazuma treba uključiti kvantitativne projekcije smanjenja emisije štetnih gasova. Evropa i zaštitnici čovekove sredine traže takve projekcije, a SAD i još neke zemlje im se oštro protive.
Na konferenciji UN o klimatskim promenama i dalje se, i još intenzivnije, „lome koplja“ oko toga da li u plan novog klimatskog sporazuma treba uključiti kvantitativne projekcije smanjenja emisije štetnih gasova. Evropa i zaštitnici čovekove sredine traže takve projekcije, a SAD i još neke zemlje im se oštro protive.
Predstavnici 190 zemalja već drugu sedmicu na indonežanskom ostrvu Bali nastoje da naprave plan pregovora o sporazumu koji će zameniti Protokol iz Kjota, čija važnost ističe 2012. U nacrtu dokumenta s konferencije, s kojim se slaže većina učesnika, navodi se da od industrijski razvijenih zemalja treba zahtevati da do 2020. smanje ukupnu štetnu emisiju za 25 do 40 odsto i poziva na još veće smanjenje kasnije. Evropska unija već se obavezala da do 2020. smanji štetnu emisiju za 20 do 30 odsto ispod nivoa beleženog 1990.
SAD se, međutim, protive uključivanju projekcija s obrazloženjem da je prerano za postavljanje ciljeva jer se očekuje da pregovori o novom sporazumu potraju barem dve godine. Kanada i Japan takođe se protive uključivanju projekcija u plan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
