Ni danas se ne zna koliko je ljudi poginulo pre 68 godina u Smederevu, kada je eksplodirala municija koju su nemački okupatori uskladištili u gradskoj tvrđavi. Mnoge žrtve nisu identifikovane, a postoje i prećutane žrtve kojima se znaju imena. Ni to nije sve. Svedoci tvrde da je oko 250 neidentifikovanih žrtava sahranjeno u zajedničku grobnicu, posuto krečom i zaboravljeno.
Kasnije je kosturnicu prekrio korov pa su na njoj počeli da niču porodični grobovi. Prvu procenu broja poginulih – 40.000, dala je nemačka komanda u Beču. Bivši dugogodišnji direktor Muzeja u Smederevu Leontije Pavlović pisao je da je broj poginulih između 800 i 2.000, a da je brojka od 4.000 „preterivanje“. Ni za jednu tvrdnju nije naveo izvor ili argument, niti potkrepio dokazom da je nemačka komanda preuveličala broj poginulih.
Najviše žrtava bilo je u putničkom vozu – 4.714. Većina putnika nije bila iz Smedereva, dan je bio vreo, junske vrućine opekle, leševi su se brzo raspadali, nije bilo vremena za identifikaciju. Žrtve u vozu, koje je rodbina iz okoline prepoznala, sahranjene su u mestima prebivališta. Nema spiska poginulih ili podleglih povredama, nema ni imena žrtava putnika koje su rođaci sahranili u njihovim mestima ili u Smederevu.
Broj žrtava je, vremenom, kontinuirano smanjivan, a količina municije povećavana. Čak su i dimenzije kratera nastalog po detonaciji menjane prema dnevnim potrebama. Na ulazu u tvrđavu dugo je stajala ploča na kojoj je pisalo da je poginulo 4.500 ljudi od eksplozije 200 vagona municije. Onda je postavljena nova tabla s prepolovljenim brojem žrtava i više nego udvostručenom količinom eksploziva. Od navedenih podataka na toj tabli o vremenu eksplozije, količini eksploziva, oštećenjima na tvrđavi i u gradu, broj žrtava „oko 2.500 ljudi“, naveden je na poslednjem mestu.
Pisac knjige „Traganje za istinom“ Miroslav Stanković izračunao je da se na grad sručilo najmanje 4.000 tona kamena iz zidina tvrđave. S toliko sručenih tona kamenja i mnoštvom naroda u gradu, koncentrisanog na najviše 700 metara od središta eksplozije, uključujući i pijacu, Smederevci su imali sreće. Žrtve su u smrti jednake, osim ako ih usud nije stigao u Smederevu, pa se imena mnogih stradalih sedam decenija ne znaju ili prećutkuju, a mesto zajedničkog ukopa skriva ili skrnavi.
„Opšte hranište posmrtnih ostataka“
Na spomen kosturnici koju je projektovao Aleksandar Deroko na starom smederevskom groblju, nema pouzdanih podataka o broju žrtava, a ni sva imena ne pripadaju žrtvama eksplozije. Pogibija 41 gimnazijalca se ne pominje. Kosturnica je, kako je uklesano „Opšte hranilište posmrtnih ostataka postradalih kao i druge pomrle braće i sestara ranije na ovom groblju pokopanih“. Upisano je 485 imena, kao i imena 60 Rusa umrlih u Smederevu od 1920. do 1942. U telegramu upućenom iz Železničke stanice Smederevo komesaru Srpske državne železnice 9. juna 1941. stoji da je iz ruševina izvađeno 16 vagona i dve lokomotive, a da je još devet vagona pod ruševinama. Kompozicija je dakle imala najmanje 25 vagona, a ljudi su stajali na platformama i na stepenicama, pa brojka nadmašuje 2.000 putnika, a preživelo je 20.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
