Ima li Egipat svog Erdogana

Da li su mrtvi i egipatska revolucija i njeni postulati zacrtani pre godinu dana? Revolucija koju nisu mogli zaustaviti ni milion i dvesta pedeset hiljada pripadnika policije i raznih snaga bezbednosti lojalnih Mubaraku se sprema da nejedinstvom porazi samu sebe, uvereni su analitičari. Neki će reći da i u Egiptu revolucija jede svoju decu, a sve zbog uticaja ogromnih svota političkog kapitala i međusobnih sukoba političara. Sve političke opcije učinile su niz neprincipijelnih i pogrešnih poteza, sve zbog pohlepe, sitnosopstveničkih i uskostranačkih interesa. Primetno je, kažu upućeni, da su se nakon Mubarakove ostavke sve stranke odjednom počele ponašati kao da su samo njihove zasluge za revoluciju, pa očekuju da nakon izbora dobiju i najveći deo kolača.

Dvanaest meseci kasnije arapsko proleće moglo bi se preimenovati u islamsko leto, što potvrđuje slika iz Kaira od utorka koja je obišla svet – desetine hiljada ljudi na trgu Tahrir, kolevci arapske revolucije, uzvikivalo je ime Mohameda Morsija, islamiste koji je proglasio pobedu na nedeljnim izborima. Istovremeno, na ovaj način izrazili su bes zbog odluke Vrhovnog saveta oružanih snaga da ukine predsedniku brojna ovlašćenja i prebaci ih u ruke vojske.

„Dole vojna vlada!“, orilo se masom. „Ovde smo da završimo revoluciju“, kaže Ahmed Badavi, pripadnik Muslimanske braće.

Poster sa Morsijevim likom i natpisom „Egipatski Erdogan“u ruci jednog građanina analitičari vide kao dobru ilustraciju navodne namere Braće da se klone nasilja i ubede Egipćane, Arape i uznemireni svet da mogu da vladaju demokratski. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je za mnoge Egipćane model modernog islamskog lidera u državi koja je dugo bila pod cokulom armije.

Raspuštanje parlamenta kojim su dominirali islamisti uoči drugog kruga predsedničkih izbora, te donošenje dekreta kojim je vojna vlast dobila najviše ovlašćenja u zemlji naišlo je na otpor u Egiptu i na osudu sveta. Umor od prošlogodišnjeg revolta, ekonomske nedaće u proteklih 16 meseci i nedostatak entuzijazma dvojice predsedničkih kandidata oslabio je revolucionarne duhove. Uprkos pozivima, omladine i ranije eksponiranih aktivista juče nije bilo na Tahriru.

Pentagon, koji je ove godine izdvojio 1,3 milijarde dolara pomoći egipatskoj vojsci, oštro je kritikovao njenog šefa, maršala Huseina Tantavija zahtevajući da preda vlast civilima kako je i obećao, do 1. jula. Stejt dipartment je izrazio zabrinutost zbog odluke koja produžuje vojnu vlast.

Izborna komisija još nije objavila konačne rezultate izbora. Braća tvrde da je njihov kandidat Morsi osvojio 52 odsto u odnosu na 48 odsto glasova za bivšeg generala Ahmeda Šafika, poslednjeg Mubarakovog premijera.

„Mubarakovi jedu meso, a mi smo gladni“

Zdravstveno stanje bivšeg egipatskog predsednika izvor je konstantnih spekulacija i sumnji od kada je uhapšen. Mubarak godinama ima zdravstvenih problema, ali je lavina informacija u proteklih nekoliko nedelja dovela do toga da mnogi Egipćani veruju da su vojni vladari rešeni da premeste Mubaraka iz zloglasnog zatvora, te da su informacije o navodnoj komi način da se javnost na to pripremi. U noći između utorka i srede i pristalice i oponenti bili su ispred vojne bolnice Madi, gde je smešten Mubarak. Jedna uznemirena žena rekla je da mnogo voli Mubaraka. Čovek sa slikom Mubaraka kaže da mu je on drugi otac, a da su Muslimanska braća kriminalci koji su uništili zemlju: „Mubarak nas je čuvao u miru više od 30 godina“. „Siromašni smo, on ništa nije učinio za nas. Njegova porodica jede meso dok mi gladujemo“, komentarisali su drugi.