Imunolog i bivši direktor KC Niš: Antitela nisu glavna u borbi protiv korone

Kamenov naglašava da je vakcinacija protiv kovida 19 neophodna, ali da nema adekvatni efekat ukoliko se kod građana „ne poradi“ na jačanju njihovog bazičnog, nespecifičnog imuniteta, koji u najvećoj meri urušavaju brojni i različiti toksini, od ishrane do aerozagađenja. On tvrdi da bi jačanju ove vrste imuniteta i borbi protiv korona infekcije značajno mogao da doprinese jedan izuzetno dostupan i jeftin „lek“ – vitamin D.

* Kako objašnjavate činjenicu da je, po tvrdnjama kliničara, sve više obolelih, sa sve težim formama bolesti, a među njima sve više mlađih ljudi, kao i onih koji su se vakcinisali?

– Tačno je da je tome doprineo britanski soj, koji se lakše i brže širi i agresivniji je, i to bi moglo biti jedno od bitnih obrazloženja. Ali, ima i drugih ključnih razloga, koji su vezani za vakcinu. Ona jeste potrebna, i štiti, ali je pitanje – koliko. Sudeći po fizionomiji ove bolesti, od koje se na početku i kasnije deca nisu razbolevala ili su imala krajnje blagu formu, to je zato što ona imaju dobar nespecifični imunitet, kojem bitno doprinosi i vitamin D, koji im se, doduše, daje ne zbog imuniteta, već zbog kostiju. Dominantni imuni odgovor na kovid 19 kod dece je, dakle, ova vrsta imuniteta, odnosno ćelije makrofagi, koje su borci protiv virusa, i takav odgovor je vrlo uspešan. Odrasli, međutim, imaju mnogo problema – puni su toksina raznih vrsta, koje, takođe, uklanjaju ćelije makrofagi. Zbog angažovanja u borbi protiv toksina, makrofagi smanjuju intenzitet borbe protiv korona virusa, pošto se isti resursi koriste i u jednoj i u drugoj borbi. Zato su ljudi sa „zatrovanim“ organizmom skloniji da se razbolevaju od kovida 19.

* Pa gde su u toj borbi antitela koje stvaramo kroz vakcinaciju?

– Antitela nisu glavna u borbi protiv kovida 19, ona ne mogu da ubiju virus, ona ga samo neutrališu. Ta antitela se s jedne strane vezuju za virus, a s druge se vezuju za ćelije makrofagi, koje jedine ubijaju virus. Vakcina, koja stvara antitela, i o kojoj se govori kao o potpuno suverenom mehanizmu borbe protiv korona infekcije, štitiće nas ako je naš opšti, nespecifični imunitet dobar. Takav imunitet će biti dobar ako organizam očistimo od toksina i ako mu damo dovoljno vitamina D. Ovo negiraju različiti, i pravi i kvazi autoriteti, od kojih istovremeno slušamo da i posle vakcinacije treba da nosimo zaštitne maske, a da se deo vakcinisanih razboleva. Zašto, ako su vakcina i antitela jedina i nezamenjiva zaštita od korona infekcije?

* Da li je, onda, po Vašem mišljenju, predlog o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika koristan? Koliko bi to doprinelo suzbijanju epidemije?

– To može biti dobro, mada nisam siguran da su oni najveći prenosioci infekcije korona virusa. Ali, ako vakcina ne štiti u dovoljnoj meri ljude sa slabim nespecifičnim imunitetom, zašto bi štitila zdravstvene radnike sa istim takvim imunitetom? Potrebno je da „sredimo“ svoj organizam da bi nas i vakcina štitila. Problem je, dakle, komplikovaniji od njegovog potpunog rešenja vakcinacijom. Jer, korona virus nam je pokazao da zahteva odgovor najbazičnijih mehanizama, a to je naš nespecifični imunitet. I da će ga ćelije makrofagi zaustaviti samo ako naš organizam nije zatrovan.

Pritom, treba znati da nas ne ubija virus, već citokinska oluja, odnosno prekomerni odgovor imunog sistema na infekciju. Dakle, ubija nas naš imuni sistem. Vitamin D je od velike koristi da se to ne dogodi. On na samom početku „ubija“ virus, a posle utiče na stvaranje regulatornih ćelija koje će onemogućiti citokinsku oluju.

* A da li je i koliko korisna ideja da se za vakcinisane građane selektivno ublaže opšte epidemiološke mere?

– Država pokušava da motiviše građane na vakcinaciju, to bi mogao biti jedan od mehanizama, i on je u redu. Bilo bi dobro da, recimo, vakcinisani građani nesmetano sednu u neku baštu kafića, jer će tada biti na suncu, stvaraće u organizmu vitamin D i jačati svoj nespecifični imunitet.

I neki jeftini lekovi su dobri

Antiparazitski lek „ivermektin“ se već pokazao kao dobar za moduliranje imunog sistema i borbu protiv kovida 19. Jeftin je, ali to mu je izgleda falinka, kao uostalom i vitaminu D. Izgleda da ako je lek jeftin, ne zaslužuje da se o njemu govori kao o ozbiljnom leku, kaže Kamenov.

Preporuka za vitamin D i cink

Stariji, a to su oni iznad 60, pa i iznad 50 godina, trebalo bi dnevno da uzimaju 10.000 internacionalnih jedinica vitamina D, oni nešto mlađi 5.000, adolescenti 3.000, deca 2.000, a bebe 1.000 jedinica. Ali, ove doze ništa ne znače ukoliko ne sredimo svoj stomak, odnosno ne očistimo organizam od toksina. Dobro je, takođe, da istovremeno uzimamo i cink, u uobičajenim dozama od deset do 20 miligrama, jer on reparira naše oštećene ćelije, kaže Kamenov.

Još vesti iz ovog grada

Napušteni pas u Grabovcu kod Niša ujeo dva učenika u školskom dvorištu

Uskoro počinje da radi jedna od najposećenijih pijaca u Nišu

Stanković (NPS): Srbija ne treba da napusti SE, već diplomatski spreči napredovanje Kosova

U Nišu otvoreno treće reciklažno dvorište – na mestu rasčišćene divlje deponije