HPV vakcina o trošku države dostupna u Srbiji i za građane do 45. godine: Šta kažu stručnjaci?

Istovremeno je i Skupštinski odbor za zdravlje i porodicu podržao inicijativu da se HPV vakcina uvrsti u program obavezne imunizacije i uputi je Ministarstvu zdravlja na odlučivanje.

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” u stručno-metodološkom uputstvu za sprovođenje obavezne i preporučene imunizacije stanovništva za 2026. godinu i navodi da se u skladu sa raspoloživim količinama vakcina imunizacija HPV vakcinom može sprovoditi i kod lica uzrasta od 27 do 45 godina.

“Imunizacija kod tih osoba sprovoditi se u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste odgovarajuće grane medicine, u nadležnim institutima i zavodima za javno zdravlje, službama za zdravstvenu zaštitu studenata odnosno u službama opšte medicine kod izabranog lekara”, navodi Batut. U zavisnosti od uzrasta u kome se započinje imunizacija preporučuju i doze devetovalentne HPV9 vakcine (Gardasil 9). Pa tako uzras od devet do 14 godina prima dve doze u razmaku od šest meseci, dok oni koji imaju 15 i više godina primaju tri doze po šemi 0, 2 i 6 meseci.

“Kada je u pitanju dvodozni režim drugu dozu treba primeniti šest meseci nakon prve doze. Ukoliko se druga doza primeni ranije od pet meseci nakon prve, tada se mora primeniti i treća doza, koja se daje najmanje tri meseca od date druge i najmanje pet meseci od prve doze. U slučaju potrebe razmak može biti duži od šest meseci (ne duže od 13 meseci nakon prve doze)”, objašnjavaju iz Batuta.

Kod onih de se daju tri doze vakcine, u slučaju potrebe druga doza se može primeniti najranije jedan mesec nakon prve, a treća najranije tri meseca nakon druge doze. Nije definisan maksimalni razmak između doza (ne duži od 12 do 15 meseci). S tim da sve tri treba primeniti u roku od jedne godine.

“Vakcina se aplikuje intramuskularno, u deltoidnu regiju nadlaktice ili gornju anterolateralnu površinu butine u količini od 0,5 ml. U slučaju da je HPV vakcinacija prekinuta, nema potrebe za ponavljanjem doza”, dodaju iz Batuta.

Prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva kaže za Danas da se HPV vakcina može davati i osobama do 45 godina nakon lečenja i uklanjanja promena izazvanim HPV virusom.

“45 godina je granica jer do te starosne dobi su pacijenti seksualno najaktivniji. Ona se može davati u terapijske svrhe da bi se sprečio recidiv bolesti. O indikacijama će odlučivati lekar koji leči pacijenta od HPV infekcije. Dobar broj pacijenata već ima informaciju o ovom načinu tretiranja HPV infekcije i ginekolozi danas neretko i savetuju ovaj tretman koji je zaživeo u evropskim zemljama”, kaže naša sagovornica.

Istovremeno i prof. dr Danica Grujičić koja je bila direktorka Instituta za onkologiju kaže da je logično da takvu vrstu zaštite treba da primaju oni koji su seksualno aktivni, napominjući da vakcina sprečava više sojeva virusa koji uzrokuju ne samo karcinom grlića materice i karcinom glave penisa, nego i karcinome korena jezika, jednjaka, grla.

“Bez obzira na sve to svaka žena jednom u godinu dana, ili u tri, treba da ode kod ginekologa. U krajnjem slučaju, ako imate anemiju a nemate nikakav tumor na debelom crevu pomislite da možda ne postoji neki problem na materici. Znači, HPV vakcina ne znači da ne treba da idete na pregled. HPV je samo sigurnost da se drastično smanjuje mogućnost da obolite od karcinoma grlića materice koji je izazvan virusom, tu bar znamo šta je uzrok. Uvek kad pacijenti pitaju “šta je uzrok što sam dobio rak” ovde se zna – virus je uzrokovao”. I logično je onda da se antiuvirusna vakcina koristi”, ukazuje dr Grujičić i dodaje da je dobro što su proširili da mogu da je prime i stariji građani.

“Ne znam tačno mehanizam delovanja, odnosno zašto je vakcina to bila prvo ograničena na decu do 19 godina pa se onda pomeralo, ali ne sumnjam uopšte da će moje koleginice koje su ginekolozi, imunolozi, virusolozi to objašnjavati. RTS, kao javni servis treba da pozove te ljude i da se više govori o tome. U ovom trenutku neću da ulazim u to da li HPV vakcina treba da bude obavezna ili ne, ali da treba da se promoviše zašto da ne”, kaže ona.

Komentarišući to što takozvani antivakseri šire priču da ova HPV vakcina izaziva sterilitet, dr Grijičić kaže da ne postoji nijedna naučna studija koja to potvrđuje.

“Zaista ne znam za te studije koje pričaju o nekakvom sterilitetu, bar ja da znam da su štampane u nekim ozbiljnim medicinskim časopisima. Mislim da je užasno loša stvar urađena za vreme kovida i od strane Svetske zdravstvene organizacije i od strane svih zvaničnika i od stranje tog teranja naroda da se vakciniše. Niko ne spori da treba primiti ove standardne vakcine koje se već godinama primanju, ali to moranje da se primi vakcina, nemogućnost da otputuješ u neku drugu zemlju ako nisi testiran itd. to je apsolutno izazvalo strašan otpor ljudi prema vakcinama”, samtra naša sagovornica.

Ističe da je vakcinacija dostignuće čovečanstva i da nikada neće zaboraviti šta je bilo u Jugoslaviji davne 1973. godine za vreme epidemije velikih boginja.

“Nekoliko miliona ljudi je za samo par nedelja poprimalo vakcine i zaustavili smo epidemiju. I niko nije postavljao pitanja – postojalo je poverenje. Ovoko svojim neodgovornim izjavama što zvaničnika, što doktora, što velikih bogataša, koji misle da mogu da pričaju o svemu i što znaju i što ne znaju, toliko se nepoverenja stvorilo da to sad ide u apsurd”, zaključuje dr Grujičić.

Koliki je trenutno odziv za vakcinaciju među decom i mladima pitali smo Batut, ali još čekamo njihov odgovor. Prema podacima koje je u januaru iznela predsednica Udruženja građana za borbu protiv jajnika i grlića materice Gorica Đokić, koje je i pokrenulo inicijativu da se ova vakcina uvrti u kalendar obaveznih, budući da 1.500 žena godišnje dobije dijagnozu raka grlića materice, a oko 700 premine usled bolesti, za četiri godine u Srbiji je potpuno vakcinisano 50.280 dece i mladih. Najviši obuhvat vakcinom je u Beogradu, zatim u Južnobačkom, Zaječarskom, Borskom i Moravičkom okrugu, a najniži na teritoriji Novog Pazara i Tutina i u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, koji beleže „zabrinjavajuće niske stope vakcinacije“.

„Gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa HPV virusom, a svakog dana dve žene izgube život od raka grlića materice, bolesti koju danas u velikoj meri možemo da sprečimo. Upravo zato pokrećemo inicijativu da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV“, navela je Đokić početkom godine.

Gde je HPV vakcine u regionu obavezna

Više od 130 zemalja sveta koristi HPV vakcinu. Prvo su korišćene dvovalentne, zatim četvorovalentne, dok se poslednjih godina koristi devetovalentna vakcina. Na Skupštinskom odboru za zdravlje i porodicu 21. aprila narodni poslanik Darko Laketić istakao je da je obuhvat HPV vakcinom kod nas osam odsto i da sa time ne može da se zaustavi pošast raka grlića materice. On je naveo primere zemalja u okruženju, poput Severne Makedonije koja je davno uvela obaveznu vakcinaciju, kao i Bugarske i Hrvatske, koje tu vakcinu uvode u obavezni kalendar od 1. januara sledeće govine.

„Smatram da je značajno, upravo zbog povećanog obuhvata, i zbog stava Ministarstva da do 2030. godine povećamo obuhvat na 60 odsto. Ja se nadam da je to realno, a biće realno isključivo ukoliko podržimo ovu inicijativu i damo predlog da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar“, rekao je Laketić.

On je naveo da je Australija prva počela sa imunizacijom protiv humanog paliloma virusa i da je velikim odzivom praktično iskorenila sve one bolesti koje izaziva HPV virus (karcinom grlića materice, karcinom vulve, karcinom vagine, karcinoma usne duplje, karcinom ždre…).

„Vakcina koju treba posmatrati kao vakcinu protiv raka“

Kako je ranije za Danas govorila prof. dr Ana Banko, virusološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa naučnog stanovišta najefikasnija je primena HPV vakcine pre izlaganja virusu, odnosno pre prvog seksualnog odnosa, ali i populacija koja je već došla u kontakt sa virusom ili je ostvarila seksualni kontakt ima ogroman benefit ukoliko primi vakcinu.

Prednosti vakcine su, kako je navela, njena bezbednost i mogućnost da je prime i ženska i muška populacija od svoje navršene devete godine. Prema njenim rečima, vakcina obuhvata oko 90 odsto cirkulišućih HPV genotipova, odnosno dominantnih uzročnika karcinoma i benignih promena poput bradavica i kondiloma.

“Dokazano je da se nivo antitela nakon primenjene vakcine meri i do 10000 puta više nego što je to u slučaju prirodne infekcije. Imunitet godinama ne opada, bar u periodu od kada za primenu vakcine znamo, a to je minimum 15 godina. Zato imunizacija dece već nakon napunjene devete godine nikako nije prerana. Na osnovu više stotina miliona primenjenih doza, ova vakcina se ubraja u najbezbednije, u njoj nije sadržan živ virus niti prisustvo DNK ili RNK. Vakcina je sastavljena od jednog virusnog proteina nazvanog L1, dovoljno specifičnog da obezbedi aktivaciju zaštitnog imunskog odgovora. Možda je dovoljno istaći da je ovo vakcina protiv raka, i kao takvu je trebamo posmatrati”, poručila je ova naučnica.

Banko je navela primer Švedske gde je smanjen rizik razvoja karcinoma grlića materice za 62 odsto kod žena koje su vakcinisane između 20. i 30. godine života, dok je taj isti rizik snanjen za čak 88 odsto ukoliko su devojčice vakcinisane pre 17. godine života.

„To znači da će uspeh eliminacije konkretno ove bolesti jedino biti moguć ukoliko obuhvat mlade populacije (i ženske i muške) bude veći od 90 odsto. Sa druge strane, i populacija koja je već došla u kontakt sa virusom ili je ostvarila seksualni kontakt ima ogroman benefit ukoliko primi vakcinu. Prvo, ova populacija možda se još nije susrela sa visoko onkogenim tipovima virusa koji izazivaju karcinom pa ih vakcina od njih štiti u budućnosti, a drugo, iako jesu, vakcina će ih zaštititi od preostalih tipova sa kojima nisu došli u kontakt jer je vakcina devetovalentna. Zato treba naglasiti da benefita ima, ali da niko ne može garantovati potpunu zaštitu i izuzetno visoku efikasnost vakcine kao one koja se ostvaruje kod dece i mladih koji nisu došli u kontakt sa virusom“, dodala je tada Banko.