Foto: Privatna arhivaVladan Joler, profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, osvojio je Srebrnog lava, prestižnu nagradu na Venecijanskom bijenalu arhitekture, a svoj pobednički govor posvetio je Novom Sadu i studentskoj borbi.
Na međunarodnoj izložbi koja okuplja arhitekte iz celog sveta, 10. maja zajedno sa profesorkom i istraživačicom Kejt Kroford, Joler je nagrađen za delo vizuelnog manifesta koji prati 500 godina sistema kontrole.
„Želeo bih da posvetim ovu nagradu svim svojim studentima i kolegama profesorima Univerziteta u Novom Sadu, koji su ustali i borili se tokom poslednjih šest meseci protiv korumpiranog i kriminalnog režima u Srbiji. Svim studentima i aktivistima koji su trenutno u zatvoru ili prinuđeni da napuste zemlju“, rekao je Joler nakon primanja prestižne nagrade.
Šta je „Calculating Empires: A Genealogy of Technology and Power Since 1500“?
– „Calculating Empires“ je četvorogodišnje istraživanje koje je predstavljeno u formi mape, vizualizacije veličine 24 metra koja sistematizuje kako su se tehničke i društvene strukture zajedno razvijale u proteklih pet vekova.
Ona doslovno prati provokaciju Donne Haraway da moramo mapirati „informatiku dominacije“. Tehnologije današnjice predstavljaju najnovije manifestacije dugog niza isprepletenih sistema znanja, tehnologije i sistema kontrole. To je svrha naše vizuelne genealogije: da pokaže složenu međuzavisnost sistema moći, informacija i događaja u prostoru i vremenu, kako bismo mogli da zamislimo kako bi stvari mogle biti drugačije.
Postavljajući spektakl savremenog razvoja tehnologije u kontekst viševekovne istorije, ova mapa pokazuje kako su imperije vekovima koristile tehnologiju za centralizaciju moći.
Kroz hiljade precizno ručno izrađenih ilustracija i tekstova, Calculating Empires mapira evoluciju uređaja, infrastruktura i računarskih arhitektura, otkrivajući duboku povezanost tehničkih i društvenih sistema.
Kako je došlo do saradnje sa istraživačicom Kejt Kroford i uopšte učestvovanja na 19. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji?
– Kejt Kroford je međunarodno priznata naučnica u oblasti veštačke inteligencije i njenih uticaja na društvo i prirodu. Moja saradnja sa njom započela je pre osam godina kada smo krenuli da radimo na jednoj drugoj mapi – Anatomy of an AI System. Ova mapa je imala neverovatan put. Prikazana je na više od 100 izložbi, nagrađena je kao dizajn godine od strane Muzeja dizajna u Londonu, uvrštena u kolekcije mnogih svetskih muzeja i bila izložena tri godine na postavci u Muzeju savremene umetnosti (MoMA) u Njujorku.
Ova mapa koja istražuje materijalnost i proširenu anatomiju jednog uređaja, je bila početno mesto iz koga su se razvili mnogi drugi projekti kao što je knjiga Atlas veštačke inteligencije, kao i projekat Knowing Machines, koji je okupio međunarodnu grupu naučnika, umetnika i pravnika koja je proučavala kako da kritički istražujemo AI sisteme. Mapa Calculating Empires, koja je izložena u Veneciji je rezultat ovog dugogodišnjeg projekta.
Iako niko od nas nije arhitekta, sama mapa se izgleda uklopila u temu ovogodišnjeg bijenala. To je verovatno razlog zašto je uvrštena u glavnu selekciju od strane selektora Karla Ratija.
Ne možemo reći da ste ispraćeni „sa velikom pompom“ u Veneciju jer ljudi koji se ne bave vašim ili sličnim poslom teško da prate vaš rad, niste previše medijski eksponirani, kako vele. Ipak, kakav je bio osećaj kad ste stigli na izložbu i dobili ovako jedno priznanje?
– Venecijansko bijanale je jedno od centralnih događaja u polju umetnosti i arhitekture i ja verujem da je ipak dosta ljudi barem čulo za njegovo postojanje. Međutim, u Srbiji ja vodim dosta povučen život i nemam naviku da peviše komuniciram javno o svom radu. On nekako više ima svoj život u određenim međunarodnim krugovima koji se nalaze negde na preseku savremene umetnosti, kritičke teorije i tehnologije.
U tim nekim paralelnim svetovima i krugovima, neki od naših radova zapravo jesu prepoznati kao pionirski radovi. Ali to svakako nije slučaj sa popularnim i medijskim prostorom u Srbiji. I meni to nikad nije smetalo. Nagrada je svakako došla kao veliko iznenađenje. Zapravo, samo iskustvo boravka u Veneciji tokom postavke rada je bilo podjednako uzbudljivo. Potpuni haos iz koga nastaju na stotine ogromnih instalacija u prostoru.
Govor na dodeli nagrade ste posvetili studentima i borbi koja se vodi protiv režima u Srbiji? Kakve su vas reakcije dočekale nakon toga?
– Šire gledano, mislim da sam ga posvetio napaćenom i izranjavanom Novom Sadu. Njegovim studentima, profesorima, stradalima, povređenim, izvređanim i izmučenim građanima. Mislim da nisam imao drugu opciju i drago mi je da sam imao šansu da to uradim. Meni je bilo neverovatno teško da pročitam taj tekst ali sam verovao da će značiti ljudima.
I pored toga što je poruka imala veoma lokalan kontekst, prilazili su mi ljudi iz različitih delova sveta koji su se pronalazili u toj poruci. Ovo što se nama dešava je stravično, ali nažalost ne dešava se samo nama. Zbog poremećenih sistema vrednosti, akademska i umetnička zajednica je pod represijom u sve više zemalja u svetu.
Profesor ste na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kako trenutno izgleda vaš odnos sa studentima?
– Iskreno, mislim da nikad nisam više radio na fakultetu nego sada. Ali to u većini slučajeva nije rad sa studentima i plenumima. Naravno, mi smo tu na svaki njihov poziv da stanemo iza, ispred ili pored njih. Ali ja se trudim da poštujem autonomiju koju su oni osvojili u donošenju svojih odluka i stvaranju svoje budućnosti.
Meni je u ovom trenutku mnogo bitnije da razumem kako profesori mogu da se samoorganizuju i deluju u ovoj situaciji ne očekujući da im studenti sve reše. Zato su mi interesantni oblici udruživanja kao što je Slobodni univerzitet ili nove sindikatske organizacije koje nastaju. Univerziteti u Srbiji su pod ogromnom represijom i mi moramo pronaći načine kako da pružimo otpor.
Sreli smo se na dan kada su studenti Akademije u Novom Sadu odlučili da blokiraju fakultet. Od profesora, bilo je vas do pet tada da ih podržite ispred. Meni se to čini kao neki prošli život.
– Neverovatno mi je drago da si se toga setio. Većina javnosti vezuje početak blokada i protesta sa blokadom FDU-a u Beogradu, ali na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je drama krenula ranije sa prvim protestom posle pada nadstrešnice i hapšenjem našeg studenta Relje Stanojevića.
Prvi pokušaji blokade, izjašnjavanja profesora, prvi pokušaji da probudimo sindikat i stupimo u štrajk je iskustvo koje sigurno neću nikad zaboraviti. Potpuno je neverovatna količina događaja koji su se desili od tada. Svaka nedelja je bukvalno nova epizoda ove drame sa novim sadržajem. Nažalost Akademija i njeni studenti su bili akteri nekih od najstrašnijih epizoda ali i najlepših. Ja i dalje verujem u pozitivan rasplet.
Kako komentarišete ignorisanje (velikog) dela javnosti nakon što ste dobili ovo priznanje? Pretpostavlja se da je posveta problem..
– Nemam osećaj da je izostala reakcija javnosti. Barem onog dela javnosti do koga mi je stalo i kome je posveta namenjena.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
