Istorija progona veštica u Evropi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kada su ljudi kroz istoriju nailazili na fenomene koje nisu razumeli, a koji su bitno uticali na njihov dotadašnji način života, najčešća reakcija na to je bila re-varvarizacija! U Evropi 1230-1850 bila je serija „malih ledenih (nepovezanih) doba“. Pre ovih katastrofalnih meteroloških zbivanja „veštičarenje“ se smatralo minornim zločinom…pojava malih ledenih doba koja je uzrokovala nestajanje mnogih sela, pojavu gladi, bolesti, nezaposlenost, pljački, nasilničkog ponašanja, kuge…je aktivirala procvat „re-varvarizacija i „teorija zavere“ koje povezuju magiju ili, na primer, jevrejsku populaciju i klimatske promene. Za epidemiju kuge su često bile optuživani jevreji; u gradovima tokom 1300. širene su glasine da su Jevreji trovali bunare da su se zaverili protiv hrišćana, suđeno im je a smrte kazne su trebala da zaustave širenje kuge. Sistematski lov na veštice započeo je 1430. smatrane su odgovornim za loše vreme jer su svojim dejstvima uticale na prirodne sile. Veštice su bile okrivljene za postojanje malih ledenih doba, epidemije stočnih bolesti, „odgovore što krave daju manje meleka“, nepoznate bolesti… i tako sve do francuske revolucije…. U vremenskom cajtnotu svetovna i sakralna vlast su u želji da sačuvaju stečene pozicije, umesto stvarne dijagnoze problema ponudili su surogat – krivci su bili manjinske grupe, a ponajviše Jevreji i veštice – ako krivce pomoću Inkvizicije uklone – problem je rešen! Jedan od priručnika za Inkvizitore bio je „Malleus Maleficarum“ nemačkog dominikanca Heinrich-a Institoris-a tj. Hajnriha Kramera (1430–1505), koji je diplomirao i doktorirao teologiju i filozofiju, a 1474 postavljen za inkvizitora u južnoj Nemačkoj (vodio suđenja vešticama u Alzasu, Gornjoj Rajni i na Bodenskom jezeru); ovaj njegov „priručnik“ – „Veštičji čekić“ – iz 1486. godine bio je toliko popularan, da je doživeo čak 6 izdanja.