Istorija progona veštica u Evropi

Više od 100.000 ljudi, pretežno žena, je između 1450. i 1750, zbog praktikovanja crne magije i poklonjenja đavolu, bilo izvedeno pred tribunal, a polovina od njih je sagorela na lomači.

Knjiga Lov na veštice. Istorija progona veštica u Evropi (C. H. Beck, Minhen 2019) govori o kakvoj je istorijskoj pojavi reč.

Autor opisuje lov i progon veštica od poznog srednjeg veka do kraja ranog novovekovlja. Njegova knjiga detaljno opisuje kako je lov na veštice otpočeo, kakve je uslove trebalo ispuniti, ko je bio proganjan i ko je smeo progoniti.

I zašto je došlo do sudskih procesa?

I zašto su se takvi procesi gomilali upravo u to vreme?

Zašto su veštice u izvesnim zemljama rigoroznije progonjene no u drugim? Ko je bio tužilac, a ko optuženi? I zašto je progon veštica sa 18. vekom imao svoj kraj? Brajan P. Livak odgovara na sva ta i druga pitanja u svojoj knjizi, koja je nastala iz predavanja i seminara koje je držao na univerzitetima. Nedostatak preglednih studija motivisalo ga je da se sam lati tog posla i na koncizan način izloži istoriju istraživanja progona veštica u Evropi.

Na sva pitanja, veli autor, nema jednostavnih odgovora. Fenomen lova na veštice može se pratiti na svim geografskim koordinatama Evrope – od Škotske do Rumunije, od Španije do Finske. Iako je lov imao mnoge zajedničke odlike, nastajao je iz različitih istorijskih okolnosti, posebnih uslova i odražavao je različite vidove verovanja u veštice.

Reč je, ističe autor, o kompleksnom fenomenu. U podjednakoj meri su se i obrazovani i neuki ljudi priključivali opštim predstavama o vešticama i verovanjima u njih. Taj progon imao je religioznu, ali i jednoznačnu socijalnu dimenziju. Autor ističe da je primarni cilj njegovog istraživanja bio sam fenomen lova i progona, a manje ispitivanje sadržaja vere u veštice, njihovih magijskih praktikovanja i delovanja, odnosno bit vere u njih. Otuda Livak ističe da jedan pregled u popularnu veru u veštice i njihova praktikovanja, tek predstoji.

Onima, pak, koje progon zanima samo kao istorijski fenomen, ova knjiga nudi multikauzalna objašnjenja, što je preporučuje onima koji se interesuju za ovu masovnu pojavu popularne vere i bezverja u evropskoj istoriji.