Istraživanje Demostata: Blagi rast broja pristalica ulaska Srbije u EU

Na referendum ne bi izašlo 17 odsto građana, dok isti taj procenat ispitanika ne zna ili nema odgovor na pitanje kako bi se izjasnio o ulasku naše zemlje u EU.

Odnos građana Srbije prema Evropskoj uniji prolazi kroz različite faze, od nadmoćnog prihvatanja do odbijanja ulaska u zajednicu evropskih naroda.

Sada je, sudeći po Demostatovom terenskom istraživanju na reprezentativnom uzorku od čak 1.600 građana na teritoriji cele Srbije, koje je obavljeno krajem aprila i početkom maja, izjednačen broj onih koji su „za“ i onih koji su „protiv“.

Prethodno Demostatovo terensko istraživanje javnog mnjenja, koje je rađeno u decembru prošle godine na uzorku grada Beograda, pokazalo je da je za ulazak Srbije u EU bilo 30 odsto građana, a za nijansu veći broj građana, 31 odsto, bio je protiv.

Skoro 40 odsto građana tada je najavljivalo apstinenciju ili nije odgovorilo na pitanje.

Budući da je najnovije istraživanje na uzorku Srbije pokazalo izjednačen rezultat, 33 odsto za i protiv, a imajući u vidu da Beograd tradicionalno ima više proevropskih pristalica nego ostatak Srbije, možemo konstatovati da je došlo do blagog rasta onih koji se izjašnjavaju za EU, kaže istraživač Demostata Milomir Mandić.

On navodi da je procenat onih koji su za ulazak u EU u Beogradu sada i veći od 30 odsto.

Mandić ocenjuje da je blagi rast pristalica EU u Srbiji ohrabrujući, ako imamo u vidu da dominantan narativ vlasti nije proevropski.

„Isto važi i za program Medijskog javnog servisa, RTS. Kada su u pitanju ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom, za njih se može reći da im je program dominantno anti EU”, naveo je Mandić.

Kao jedan od uzroka koji je doveo do blagog porasta pristalica evropskih integracija u Srbiji vidi u strahu građana za egzistenciju i pogoršanju životnog standarda, izazvanog inflacijom, rastom troškova života, porastom rata kredita…

„Na deo građana su očito uticale i poruke koje smo slušali i od vlasti i dela opozicije šta bi u ekonomskom smislu značilo obustavljanje evropskih integracija”, smatra Mandić.

On navodi i da je na pad poverenja građana Srbije u proces pristupanja EU godinama unazad uticala i sama Evropska unija, zbog svoje konfuzne politike prema Zapadnom Balkanu, posebno pre izbijanja rata u Ukrajini.

Međutim, situacija se značajno promenila od ruske agresije na Ukrajinu.

„Poslednje ohrabrenje i pozitivan signal stigao je od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen”, ističe istraživač Demostata.

Urusla fon der Lajen je nedavno objavila novi plan od četiri tačke za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Glavni ciljevi su približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje fundamentalnih reformi i povećanje pretpristupnih fondova.

Sveobuhvatan cilj je ubrzanje puta Zapadnog Balkana ka EU, tako što će se, kako navodi predsednica EK, EU približiti regionu.

Zapadni Balkan van EU – potencijalna tačka nestabilnosti 

Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji su strateško opredeljenje Srbije, a EU je najvažniji trgovinski i investicioni partner i faktor ekonomske stabilnosti zemlje.

Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je stupio na snagu 2013. godine; zvaničan zahtev za članstvo Srbija je podnela 2009, a status kandidata dobila 2012. godine.

Prva međuvladina konferencija, na kojoj je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, održana je 2014. godine.

Pretpristupni pregovori trebalo bi da rezultiraju potpunim usaglašavanjem sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom EU.

Sve to vreme, odnos građana prema EU, kao i sam proces evropskih integracija, prolazio je kroz različite faze – od najveće podrške nakon uvođenja vizne liberalizacije 2009, do najniže 2022, kada je, prema istraživanjima Ministarstva za evropske integracije, prvi put u 20 godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije EU bio veći od onih koji to podržavaju.

Takvi stavovi građana prema EU posledica su decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura za EU, antizapadnog narativa i proruske i proputinovske propagande, koji dolaze od srpskih zvaničnika i mejnstrim medija, ali i činjenice da put Srbije ka EU predugo traje i da i sama EU nije imala jasan plan o tome kada će i da li će Srbija pristupiti Uniji.

Međutim, rat u Ukrajini doveo je do toga da mnogi u EU shvate da neintegrisani Zapadni Balkan predstavlja potencijalnu tačku nestabilnosti, te da postoji strateški značaj proširenja na zemlje regiona i da je zato potrebno podstaći njihovo približavanje.

Poslednje ohrabrenje stiglo je od predsednice EK Ursule fon der Lajen, koja je govorila o integraciji država regiona u Jedinstveno tržište i otvoren pristup evropskim fondovima.

Francuski Figaro piše, a prenosi Beta, da su lideri Nemačke i Francuske, Olaf Šolc i Emanuel Makron, pre nekoliko dana razgovarali o tome kako priključiti Zapadni Balkan i Ukrajinu EU.

Šolc i Makron su ranije u više navrata govorili da novih članica ne može biti sve dok ne dođe do reforme unutar EU s ciljem da Unija ne bude zakočena sistemom glasanja, odnosno pravom veta, kada bude imala 35 članica, kao i dok se ne obezbede budžetska sredstva za ugrađivanje novih članica u pravni sistem i jedinstveno tržište.

Kako navodi Figaro, Šolc i Makron su o tome razmenili mišljenja, budući da EU do kraja godine mora da se izjasni o početku pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.

Sjedinjene Države, takođe, šalju pozitivne signale i podršku putu Zapadnog Balkana u EU, kao snažan zagovornik članstva.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je u razgovoru za Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope da Balkan treba da bude integrisan u EU i da bi, kada bi SAD imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. godine ceo region bio unutar EU.