Između stare i nove imperije

Kada ugledate staru i nostalgijom ispunjenu prestonicu Portugala, s velikim spomenicima posvećenim moreplovcima koji su pomogli stvaranje prve evropske prekomorske imperije, počinjete da shvatate zbog čega Portugalcima danas još nije sasvim prirasla srcu imperija zvana Evropska unija.
Na prvi pogled instinktivni afinitet Portugala prema Uniji izgleda prirodno, nakon što je ova država od 10,6 miliona stanovnika iskusila realnost autoritarnog režima. EU je za Portugalce značila demokratsko utočište posle revolucije i svrgavanja diktature 1974. Otkako se 1986. godine pridružio evropskom bloku, u privredu Portugala upumpano je skoro 50 milijardi evra, a uticaj ove države na svetskoj pozornici prerastao je njenu veličinu.
Ipak, Portugal još uvek ima ambivalentan odnos s EU koja sada ima 480 miliona stanovnika. Ponekad izgleda da će Evropa biti poslednji kontinent koji će Portugal otkriti. „Mi smo prva evropska država koja je osnovala imperiju i poslednja koja se imperije odrekla. Portugalci su, dakle, osetljivi na pitanje gubljenja nacionalnog identiteta, više nego na ma šta drugo“, rekao je Žaime Pinto, biograf Antonija Salazara koji je 50 godina vladao Portugalom.
Salazarov autoritarni režim bio je daleko više usmeren na prekomorske provincije nego na Evropu, jer je verovao da će mali Portugal biti izgubljen bez svoje imperije. Otkako je krenuo putem demokratije, vlade Portugala okrenule su se ka starom kontinentu. Kolonijalna prošlost, međutim, još uvek je snažno prisutna u mentalitetu, a Lisabon održava tesne veze s bivšim provincijama u Africi i s Brazilom. Nije slučajno što Lisabon koristi predsedavanje da organizuje prvi samit EU – Afrika posle sedam godina i samit s Brazilom.
Ipak, na pomešana osećanja Portugala prema EU više od istorije utiču slabi rezultati ekonomije. Prema istraživanjima Eurobarometra, podrška EU u Portugalu 2005. bila je 58 odsto, prošle godine pala je na 49, da bi se u prvom kvartalu tekuće godine povratila na 55 odsto. Polovina ispitanika prošle godine smatrala je da evropske integracije podrivaju ekonomiju Portugala, i da je EU „zaslužna“ za stopu nezaposlenosti od osam procenata.
Dok je španska privreda 2006. porasla za 3,9 odsto, Portugal je zabeležio najslabiji ekonomski rast u Zapadnoj Evropi – oko 1,3 odsto. Budžetski deficit Portugala od 3,9 odsto bruto nacionalnog proizvoda iznad je „plafona“ koji je propisala administracija u Briselu. Socijalistička vlada Žozea Sokrateša nastoji da nadoknadi izgubljeno vreme pomeranjem granice za odlazak u penziju sa 60 na 65 godina i smanjivanjem pogodnosti koje daje država.