Izvitoperena LGBT demokratija

Svako ko kaže da Evropska unija, u ime poštovanja ljudskih prava i demokratije, insistira na omogućavanju održavanja „prajd parade“ pravi višestruke grube greške. Prvo, ne radi se tu o Evropskoj uniji, nego o nekim istaknutim predstavnicima te unije, što nije isto. Drugo, sa demokratijom to nema nikakvih dodirnih tačaka. Treće, ne radi se tu ni o kakvoj paradi, nego o demonstracijama ili protestu jedne grupe ljudi. Dakle, jedino je ispravno reći demonstracije.

Ko god da se zalaže za ostvarenje ljudskih ili manjinskih prava, mora biti, pre svega, svestan da su ljudska prava ograničena mnogo čime, a pre svega time da se ne mogu ostvarivati ona prava kojima se ugrožavaju na bilo koji način drugi ljudi ili grupacije. Zar nije jasno da ne mogu nudisti da se šetaju goli ulicama grada, ili da se ljubav i seks ne mogu voditi na trotoaru i skveru usred dana? Po istom osnovu bi mogli da demonstriraju prevaranti i lopovi, striptizete i kurve, voajeri i pedofili…

Objektivno, nije baš jasno koja prava su uskraćena ovima što se nesretnim slučajem razlikuju od ostalih. Ni jednim zakonom, propisom, uredbom ili statutom mesne zajednice se njima ne uskraćuju bilo koja ljudska prava, sem zakonom o braku. Njima je problem što većina ljudi za takve misli da su izopačeni i nastrani, a to se neće nikad promeniti koliko god oni bili ponosni sami na sebe.

Ono što može ozbiljno da nas zabrinjava je utisak da u evropskoj, a i našoj vlasti, ima dosta pripadnika ove „obespravljene“ grupacije nesretnika, koji deluju iz potaje. Ima ih i na profesorskim, direktorskim i mnogim drugim bitnim mestima. Međusobno se dobro znaju, podržavaju i jedni druge forsiraju, isključivo zbog iskrivljenih seksualnih sklonosti. Takvi nam svima predstavljaju veći problem od onih koji su voljni i žudni da se ponosno prošetaju gradom. Jedino nam ostaje nada da će nas oni brže voditi ka EU, gde su ovakve nastranosti izgleda prednost, a ne mana.