Jedna teritorija, dve vlasti

Gospodine Ivanoviću, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kosovske Srbe da ne učestvuju na lokalnim izborima. Vi podržavate taj stav. Zbog čega smatrate da bi Srbi trebalo da bojkotuju te izbore?

Milan Ivanović: Predsednik, kao i Vlada Srbije, smatraju da ne postoje uslovi za učešće Srba na kosovskim lokalnim izborima. Srbi ne žele da posle protivpravnog proglašenja nezavisne albanske države na prostoru njihove južne pokrajine daju legitimitet tom proglašenju i institucijama koje sprovode te izbore. Ovo je prvi put da izbore ne sprovodi Unmik, odnosno OEBS, već albanske institucije. A, kako Srbi ne priznaju te institucije, prirodno je da i ne učestvuju na ovim izborima. Srbi su, uostalom, imali svoje lokalne izbore 11. maja prošle godine tako da imaju i svoja legalno izabrana rukovodstva. Albanci ne priznaju Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, njihov predsednik Sejdiu to jasno kaže i traži da Unmik i njegov šef Lamberto Zanijer napuste Kosovo i Metohiju. Srbi ne žele da rade po planu Martija Ahtisarija, to je albanski plan po kome bi novoformirane srpske opštine bile pod ingerencijom prištinskih vlasti. Odluka Srba je jedinstvena. Mi nećemo izaći na ove izbore koje su raspisale nelegalne kosovske institucije.

Bajram Redžepi: Mislim da je pogrešno što Beograd zahteva da Srbi ne učestvuju na izborima. To su lokalni izbori i opštine s većinskim srpskim stanovništvom treba da dobiju legalitet. Tačno je da su Srbi maja prošle godine održali svoje lokalne izbore, međutim, Unmik, na koji se poziva i gospodin Ivanović, te je izbore proglasio nelegalnim. Jedino izbori, koje organizuju naše institucije uz pomoć OEBS-a, imaju legalitet. A što se tiče Rezolucije 1244, ona još stoji, ali je prevaziđena. Rekonfiguracija Unmika pokazuje da će ubuduće Misija Ujedinjenih nacija biti manje-više zadužena za ljudska prava i da neće više imati onaj mandat koji je imala ranije, to jeste da vlada Kosovom. To je prošlost, to je prevaziđeno. Nezavisno Kosovo je realnost, 62 zemlje su ga priznale. Većina tih zemalja spada među politički i ekonomski najjače države sveta. Srbi su građani Kosova i tako treba i da se ponašaju. Ahtisarijev plan predviđa najviše standarde za lokalnu samoupravu – i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u drugim oblastima. Nisam ubeđen da su Srbi jedinstveni u odluci da neće učestvovati na izborima. Možda neće oni iz Mitrovice, ali ima signala da će dosta Srba učestvovati na lokalnim izborima.

Milan Ivanović: Nezavisno Kosovo za nas nije realnost, nije ni za oko 70 procenata članica Saveta bezbednosti. Za nas je realnost da ovde postoji Republika Srbija kao međunarodno priznata država i po povelji Ujedinjenih nacija, i po helsinškom aktu. Srbi su na Kosovu i Metohiji, pre svega, građani Srbije i od toga ne mogu da odstupe.

Bajram Redžepi: Da je Kosovo nezavisno, to je realnost, a u te igre oko brojki i procenata ne bih ulazio. Priznavanje naše nezavisnosti je proces. Za sada nas je priznalo više od 30 posto zemalja, dogodine ili za godinu-dve biće više od 50 posto. Naša zemlja će biti primljena u Ujedinjene nacije, ne brzo – možda za četiri, pet godina, ali to je neminovan proces.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, gospodin Redžepi kaže da će ipak dosta Srba izaći na birališta. Koliko znam, pojedini lideri Srba sa centralnog Kosova, kao na primer Ranđel Nojkić, smatraju da bi Srbi ipak trebalo da učestvuju na izborima, a nekoliko stranaka koje okupljaju Srbe, recimo Samostalna liberalna stranka i Srpska demokratska stranka, najavile su učešće na izborima.

Milan Ivanović: Moram da demantujem gospodina Redžepija. Srbi su jedinstveni, sve parlamentarne stranke su protiv izlaska na izbore. Čak je i Srpski pokret obnove Ranđela Nojkića protiv učešća na izborima. Nojkić je bio u nekoj maloj dilemi, ali se definitivno izjasnio protiv izlaska na izbore. Što se tiče stranaka koje su pomenute, kao što su Samostalna liberalna stranka, Srpska demokratska stranka, Srpska narodna partija, Partija Srba Kosova i Metohije čak se pojavila i Demokratska partija Crnogoraca, one su oformljene da bi ispunile nekakav princip navodne multietničnosti. To su stranke o kojima niko gotovo ništa ne zna i koje ne predstavljaju Srbe. Na prošlim parlamentarnim izborima od 44.000 Srba sa pravom glasa u severnom delu Kosova i Metohije glasala su svega četvorica, dok je centralnom delu Kosova i u Pomoravlju po zvaničnim podacima glasalo 3.000 Srba, ali po našim podacima – a mi smo pažljivo brojali sve koji su izašli na izbore – glasalo je svega nekoliko stotina, svi ostali glasovi su naknadno ubačeni. Zato sam potpuno siguran da Srbi neće izaći na ove izbore. Albanci, uz pomoć mentora njihove nezavisnosti, opet žele da za predstavnike Srba nametnu one koji njima odgovaraju, a koji pristaju na to zbog nekih svojih ličnih interesa. To su ljudi najčešće sumnjivih biografija i minornog političkog uticaja i svakako da ne mogu da predstavljaju Srbe na Kosovu i Metohiji.

Bajram Redžepi: Ja nisam istražni sudija, pa da kažem kakvu ko ima prošlost. Podržaćemo one građane srpske etničke zajednice koji budu učestvovali na izborima. Ljudi koje oni izaberu biće deo institucija.

Omer Karabeg: Da li će kosovski Srbi biti oštećeni, ako ne izađu na izbore, zato što neće moći da utiču na odluke u lokalnim organima vlasti?

Milan Ivanović: Ne. Srbi ne priznaju nezavisno Kosovo, Srbi imaju svoju državu, Srbi su učestvovali na svojim lokalnim srpskim izborima, formirali su 24 opštine, tako da bi bilo pomalo, da upotrebim medicinski termin, bolesno da sede na dve stolice, da budu i u srpskim i u albanskim institucijama. Srbi ostaju u ustavno-pravnom sistemu svoje države, žele da imaju svoje institucije i u obrazovanju, i u zdravstvu, i u lokalnoj samoupravi, i u pravosuđu, i u policiji jer to je jedini način da ostvare svoja prava. Uostalom, apsolutno nema nikakvih uslova za izlazak na ove izbore – i što se tiče bezbednosti, i što se tiče slobode kretanja, i što se tiče povratka jer se 250.000 proteranih Srba još nije vratilo. Srbi su izloženi raznim vrstama pritisaka upravo od strane kosovskih institucija koje falsifikuju činjenice o srpskoj istoriji i tradiciji, koje im isključuju struju, primoravaju ih da potpisuju ugovore sa Kosovskom energetskom korporacijom da bi posredno priznali nezavisno Kosovo, pokušavaju da im nametnu nove vozačke dozvole sa simbolima Kosova i lične isprave samoproklamovane države. Nasilje na Kosovu i Metohiji i dalje traje. Samo pre nekoliko dana pretučen je kod Kline povratnik Radoš Magić.

Bajram Redžepi: Ovu retoriku gospodina Ivanovića znam napamet, kada ovako krene unapred znam šta će da kaže, ne moram ga ni slušati. A što što se tiče toga da li će Srbi biti oštećeni ako ne izađu na izbore – naravno da hoće. Oni će sami sebe još više izolirati. Nije samo problem komunikacija s kosovskim, nego i sa međunarodnim institucijama. Ko će komunicirati s međunarodnim institucijama, ako Srbi nemaju svoje legalne predstavnike u lokalnim institucijama. Jer, kao što sam rekao, Unmik ne priznaje srpske lokalne izbore.

Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, gospodin Ivanović kaže da Srbi i dalje žive pod pritiskom, da su progonjeni i da se ne osećaju bezbedno na Kosovu.

Bajram Redžepi: Ja sam prihvatio ovu debatu u Mostu da bismo razgovarali o lokalnim izborima. Inače, nemam ni volje, ni energije da slušam to što priča gospodin Ivanović. To sam kao refren slušao stotinu puta i, rekao sam, sve to znam napamet. To je njegovo ubeđenje, neću u to ulaziti. On može živeti u prošlosti, može živeti sa svojim percepcijama. Ali, nema ništa od toga što gospodin Ivanović priča. Sada je situacija sasvim drugačija. Kosovo nema ništa zajedničko s tim što priča gospodin Ivanović.

Milan Ivanović: Činjenice govore drugačije od ovoga što tvrdi gospodin Bajram Redžepi. Nisu to moje ocene, to su i zvanični podaci o situaciji na Kosovu.

Bajram Redžepi: Od koga?

Milan Ivanović: Pa evo, i Bi-Bi-Si i nemački list Špigl govore o 300.000 nerešenih slučajeva na Kosovu i Metohiji, šef kancelarije UNHCR-a u Beogradu Lenart Kocalainen govori o 90.000 zahteva za povratak uzurpirane imovine i kaže da su nedostatak bezbednosti i slobode kretanja glavni uzroci što se Srbi ne vraćaju na Kosovo i Metohiju. Nisam ja izmislio da je četrdesetak hiljada kuća uzurpirano, da je 155 crkava zapaljeno, da je 250 grobalja sa oko 6.750 spomenika porušeno. Vaše muslimansko groblje u severenom delu Mitrovice potpuno je očuvano, nijedan spomenik nije srušen, dok je na srpskom groblju u južnom delu, gde ste vi većina, 70 procenata nadgrobnih spomenika srušeno. Da ne govorim o tome kako se u svetu gleda na Kosovo. Putin kaže da je Kosovo središte trgovine drogom, belim robljem, oružjem.

Bajram Redžepi: Pravog čoveka ste citirali. Mnogo ja marim za to šta je Putin rekao.

Milan Ivanović: Pa, u svakom slučaju to je državnik jedne velike zemlje, pa i njegove reči treba uzeti u obzir kao i reči državnika drugih velikih zemalja.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, ko će štititi interese Srba na Kosovu ako ne budu imali svoje predstavnike u lokalnim organima vlasti?

Milan Ivanović: Pa, videli smo da Albanci i albanske institucije nisu štitili prava Srba već su kršili njihova osnovna ljudska prava. Zar nije kršenje prava isključenje električne energije – u Štrpcu je bila prava humanitarna katastrofa, ljudi su bez struje bili 15-20 dana. Sve to govori da su kosovski organi vlasti institucije diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Naša jedina šansa da ostanemo ovde i da ostvarimo svoja prava je da imamo svoje institucija koje će biti u direktnoj vezi sa našom državom. Ako Albanci ne žele vlast Beograda, zašto bi Srbi želeli vlast Prištine? Zašto bi Albanci imali pravo na svoje institucije i svoju državu, a da mi Srbi s Kosova i Metohije nemamo pravo da ostanemo da živimo u svojoj državi, sa svojim institucijama?

Bajram Redžepi: Što se tiče struje, ona se ukida i Albancima koji je ne plaćaju. To nema nikakve veze sa politikom. Ne može struja da se koristi 10 i više godina, a da se ne plaća. A što se tiče slobode kretanja, o tome da je nema govore gospodin Ivanović i njegovi istomišljenici iz severnog dela koji uopšte nemaju ni želju da odu u ostale delove Kosova. Inače, sloboda kretanja je apsolutna. Ja svakodnevno putujem od Prištine do Mitrovice i natrag i stalno srećem i beogradske i kragujevačke registracije. Sigurnosna situacija je mnogo bolja, ona ovde nije ništa ni lošija, niti bolja nego u regionu tako da stvari o kojima govori gospodin Ivanović ne stoje.

Milan Ivanović: Srbi se primoravaju da potpisuju ugovore sa KEK-om, Kosovskom energetskom korporacijom, da očitavanje struje u srpskim sredinama vrše službenici Albanci, što destabilizuje situaciju. Država Srbija je nudila da isplati dugove, to jeste da donira struju u onoj količini koja je potrošena, ali albanske institucije u Prištini to nisu prihvatile iz politikantskih razloga, upravo zbog toga da bi Srbima otežale život, da bi ih naterale da se integrišu u kosovske institucije i tako posredno priznaju nezavisno Kosovo. A slobode kretanja zaista nema. Ja živim u severnoj Mitrovici i posedujem 20 hektara zemlje u okolini Podujeva. Svu tu zemlju su Albanci uzurpirali, isparcelisali i podelili. Ovde nema ni bezbednosti, niti slobode kretanja. Posle tolikog broja napada, posle tolikog nasilja koje se dešavalo poslednjih 10 godina na Kosovu i Metohiji, etnički motivisanog nasilja, Srbi s pravom strahuju za svoju bezbednost.

Posmatrači i legitimitet

Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, vi tvrdite da će ipak jedan broj Srba učestvovati na lokalnim izborima?

Bajram Redžepi: Sigurno. Mi nikoga nećemo primoravati, niti ćemo kontrolisati ko je glasao, a ko nije glasao, kao što je to radio gospodin Ivanović. Legitimno je pravo ljudi da glasaju ili da odbiju da izađu na izbore.

Milan Ivanović: Nismo se razumeli. Mi ne negiramo demokratsko pravo ljudi da odluče da li će učestvovati ili ne na izborima, ali svakako da imamo pravo da kao posmatrači kontrolišemo da ne bude zloupotreba, da ne bude krađe glasova.

Bajram Redžepi: Gospodin Ivanović kaže – bićemo posmatrači. Ako će biti posmatrači lokalnih izbora, to znači da oni daju legitimitet tim izborima. Drugačije se to ne može razumeti.