Akreditacija fakulteta i univerziteta mogla bi da bude jeftinija i za 50 odsto u odnosu na prethodni krug, saznaje Danas. To bi značilo da će sadašnje cene pojeftiniti za dodatnih 30 odsto, s obzirom na to da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje u junu prošle godine već doneo odluku da akreditacija bude niža za 20 odsto od cenovnika koji je važio u prvom krugu.
– Trenutno se razmatra mogućnost dodatnog smanjenja akreditacije, koja treba da bude 50 odsto niža nego u prethodnom krugu. Ovo je preliminarni dogovor sa predsednicom Komisije za akreditaciju i predsednikom Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, uz mogućnost da se nađe način da se prihodovana sredstva prenesu iz jedne u drugu fiskalnu godinu, kako bi se obezbedila stabilnost finansiranja – izjavio je za Danas Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.
S druge strane, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković ranije je izjavio za Danas da će Savet doneti odluku o dodatnom pojeftinjenju samo ako dobije čvrsto uverenje Ministarstva prosvete ili Vlade da će se obezbediti stabilan mehanizam finansiranja Komisije za akreditaciju. Sumnja da bi rad komisije mogao da bude doveden u pitanje pojavila se nakon odluke da se ona finansira iz republičkog budžeta, dok je prethodnih godina novac stizao sa posebnog podračuna u Ministarstvu prosvete, na koji su se slivala sredstva od akreditacije.
Slobodan Stupar ističe da ovom promenom „nije ugrožen nezavisan rad i funkcionisanje Komisije za akreditaciju“. On tvrdi da se sredstva za rad komisije obezbeđuju u republičkom budžetu, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. U zakonu, međutim, i dalje stoji odredba da se „rad komisije finansira iz ostvarenih prihoda od naknada za akreditaciju sa posebnog podračuna za ove namene“. Nezvanično saznajemo da je ukidanje podračuna tražilo Ministarstvo finansija, kako bi se obezbedila transparentnost trošenja sredstava.
Fakulteti koji su ušli u novi krug akreditacije slažu se da je cena te provere previsoka i očekuju dodatni popust. Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da će akreditaciju morati da plate oko 1,5 miliona dinara i to iz sopstvenih sredstava.
– Mislimo da je vrednost akreditacije precenjena. I smanjenje od 20 odsto je urađeno „od oka“. Zašto 20, a ne 50 odsto – pita Kovačević.
Mašinski fakultet već je platio skoro 900.000 dinara, a dekan te visokoškolske ustanove Milorad Milovančević kaže da je za „10 do 15 beogradskih fakulteta veći problem kako da plate grejanje nego akreditaciju“. I na Hemijskom fakultetu ističu da su trenutno preokupirani „kako da obezbede hemikalije i završe grejnu sezonu“, a da pitanje plaćanja akreditacije „još nije došlo na red“.
Prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović ukazuje da je teško proceniti da li je cena akreditacije realna, jer su troškovi interna stvar komisije koja se ovim poslom bavi.
– Velika sredstva su se slila od akreditacije i naš osećaj je da je ona preskupa. Pročitao sam izjavu Srđana Stankovića i koliko sam shvatio Nacionalni savet vrši neku vrstu pritiska da bi se obezbedio siguran sistem finansiranja Komisije za akreditaciju. Jer kada ste na budžetu, nikad niste sigurni da li će vam država dati novac ili ne – kaže Popović za Danas.
Papreno
Prema važećem cenovniku, zahtev za akreditaciju fakulteta košta 360.000 dinara, univerziteta 720.000, a studijskog programa 144.000. Sem toga, za izdavanje uverenja o akreditaciji visokoškolske ustanove treba izdvojiti 48.000 dinara, a studijskog programa 20.000. Pošto zakon ne prepoznaje reakreditaciju, već samo akreditaciju koja se ponavlja na pet godina, fakulteti svaki put moraju ponovo da plate, čak iako nisu menjali sedište i studijske programe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
