Katarakta muči više od 15.000 ljudi u Srbiji: Poslednji pacijent će stići na operaciju 2028. godine

Katarakta umanjuje sposobnost ljudi da obavljaju svakodnevne aktivnosti i svakome od njih je u interesu da što pre stigne na zakazanu operaciju.

Poslednja dva ugovora povećali su broj tih zdravstvenih ustanova na 28 privatnih klinika u kojima se rade operacije katarakte, odnosno 16 privatnih zdravstvenih ustanova u kojima se obavlja vantelesna oplodnja.

Za tu intervenciju nema zvanične liste čekanja, dok u RFZO za Danas kažu da je ni faktički nema.

„Sada niko ne čeka na tu intervenciju“, navode u Fondu.

Katarakta i zvanični podaci

Sa druge strane, prema današnjim zvaničnim podacima RFZO, na listi čekanja za operaciju katarakte, odnosno ugradnju tvrdih i mekih sočiva, čeka njih 15.585.

Oni su na listama u 21 državnoj zdravstvenoj ustanovi, a neki od pacijenata će na intervenciju koja će im poboljšati vid čekati do 10. aprila 2028. godine, kao što je to slučaj u Opštoj bolnici u Loznici.

Najviše građana je na listi Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), njih 4.132, od kojih će poslednji na listi stići na operacioni sto 26. novembra 2025. godine.

Odmah sledi KBC Zvezdara u kojoj na operaciju katarakte, odnosno ugradnju tvrdih ili mekih sočiva, čeka ukupno 2.299 ljudi i poslednji će stići na red 5. marta 2025. godine.

Zanimljivo je da u UKC Niš je na čekanju samo 220 pacijenata, od kojih je posldnji na redu 18. aprila ove godine.

U ostalim ustanovama liste su duge od 120 do najviše 1.000 građana, kao što je to slučaj sa OB Užice, gde čeka 994 njih na operaciju očiju, a poslednji je na redu 6. decembra ove godine.

Katarakta i operacije u privatnim klinikama

Kako je pre dva dana izjavila Ivana Đunisijević iz RFZO, na operaciju katarakte čeka oko 19.000 osiguranika, dok je prethodne godine u privatnim ustanovima urađeno 18.000 operacija, dok evidencije o listama čekanja za vantelesnu oplodnju ne postoje.

„Ono što primećujemo je da je interesovanje za operacije katarakte kod privatnika jednako onom u državnim institucijama. Što se tiče vantelesne oplodnje, tu malo više ide u korist privatnika u odnosu na državne bolnice, ali moram da napomenem i da su kod državnih ustanova kapaciteti manji nego kod privatnika – navela je Đunisijević.

Ipak, bez obzira na najave Danice Grujičić, ministarke zdravlja, od 1. decembra prošle godine, da je lista čekanja za magnetnu rezonancu prepolovljena, to se ne vidi u ukupnim brojevima na listi čekanja za sve intervencije, uključujući i magnetnu rezonancu.

Danas je na listi čekanja za sva snimanja i operacije u oblasti kardiologije, ortopedije i drugih grana medicine ukupno 77.882 ljudi. Početkom jula prošle godine, prema zvaničnim informacija o čemu je Danas pisao, bilo ih je ukupno na listi čekanja 75.213 pacijenata.

Valja napomenuti da su liste promenjive i ažuriraju se svakodnevno, ali podaci govore da se ništa drastično nije promenilo.

Takođe, danas niko od lekara u državnom zdravstvu nije bio voljan da komentariše „nešto što na pola godine bude u fokusu javnosti, a svedoci smo da se ne menja“, ali možda je rešenje problema u rečima dr Dragana Delića koje je za Danas izneo pre tri meseca:

„Možete da imate zaposlene lekare na nekom određenom nivou, ali činjenica je da zdravstveni sistem nose specijalisti i to specijalisti sa još pet godina iskustva. Za poslednjih deset godina sada imamo 1.800 specijalista manje. Nemamo dovoljno kompetentnih školovanih lekara za pojedine oblasti. Otišli su u privatnu praksu, inostranstvo, farmaceutske kuće, organizacije koje se bave ispitivanjem lekova… Otišli su tamo gde su smatrali da će im biti bolje i gde će možda biti produktivniji. Drugo, problem je i organizacija posla. Ako imate dovoljno kvalitetnih lekara predlažem dvosmenski rad, jer zašto bi posle podne operacione sale stajale prazne. Smeta mi i status v. d. direktora u većini zdravstvenih ustanova, što je nedopustivo i protivno zakonu. Čast izuzecima. Umesto šest meseci vi godinama imate v. d. direktore. Oni nemaju taj kapacitet, nije lako biti direktor zdravstvene ustanove – navodi naš sagovornik, koji je dva puta bio na čelu Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.

Prema njegovim rečima, da bi neko bio direktor zdravstvene ustanove mora da bude superioran u struci, da iza sebe ima reference i da ljudi imaju poverenja u njega, ali isto tako da on ima viziju razvoja zdravstvenog sistema i svoje zdravstvene ustanove, kao i socijalnu komponentu, odnosno da poštuje i tuđe pametne ideje ako će to pomoći klinici.