Dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u Kinu izazvao je oduševljenje i pažnju domaćina – pre svega, kako ocenjuju tamošnji mediji, Kinezi su očarani Putinom jer je već 12 godina na vlasti u Rusiji, a i reč je o zemlji sa kojom dele brojne zajedničke interese. Na kraju krajeva, za razliku od prošlomesečnog izostanka sa samita NATO u Čikagu, Putin nije imao dvojbi da li da prisustvuje sutrašnjem samitu zemalja Šangajske organizacije za saradnju u Pekingu, koju mnogi karakterišu kao „Istočni NATO“.
Analitičari su saglasni da će, osim Sirije i Irana, na dnevnom redu razgovora Putina i premijera Hu Đintaoa svakako biti i SAD, tačnije kako potisnuti ovu svetsku silu iz Centralne Azije. Poznato je da se i Rusija i Kina protive američkom planu za montiranje raketnog štita u Istočnoj Evropi namenjenog, navodno, za odbijanje raketnih napada iz Irana. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad takođe je najavio dolazak na samit Šangajske organizacije, kada će prema najavama iz Kremlja, u četiri oka razgovarati sa Putinom. Iran u ovoj organizaciji uživa status posmatrača.
Iako se, kada su zajednički interesi u pitanju, dve zemlje razumeju, duhovi rivalstva iz vremena hladnog rata i dalje su prisutni, saglasni su stručnjaci. Upravo ti faktori su glavni razlog neuspeha zvaničnika Rusije i Kine da nakon niza godina pregovora potpišu sporazum o gasu.
Kako je najavio Arkadij Dvorkovič, zamenik ruskog premijera uoči Putinove posete Pekingu, malo je šansi da dve zemlje ovom prilikom prevaziđu razlike povodom isporuke gasa Kini. Kamen spoticanja i dalje je cena. Rusija želi da prodaje gas za 350 do 400 dolara za 1.000 kubnih metara, dok je Kina spremna da plati 200 do 250 dolara, piše kineska štampa. Čajna dejli prenosi da je Kina, frustrirana zastojem, povećala porudžbine iz Turkmenistana.
U svakom slučaju, Putinova poseta Kini i dvodnevni samit Šangajske organizacije za saradnju puni su simbolike za dve sile zainteresovane za dalji napredak multilateralne organizacije.
Šest članica Šangajske organizacije za saradnju su Kina, Rusija, Uzbekistan, Kazahstan, Tadžikistan i Kirgizija. Avganistan će prisustvovati sastanku u Pekingu samo kao posmatrač, što dobar deo stručne javnosti tumači kao naznaku kineskih interesa u toj zemlji nakon povlačenja snaga SAD 2014.
Koliko će vremena Putin i Điabao izdvojiti za razgovor o Siriji nije poznato, ali se zna da dve zemlje jedna drugu pokrivaju u Savetu bezbednosti UN kada je reč o politici prema Damasku. Ruski zvaničnici naglašavaju da njihove pozicije vezane za Siriju odražavaju zajedničke interese u očuvanju centara moći izvan Vašingtona i Brisela, otud i politika neintervencionizma, ne bi li se ograničio zapadni uticaj u regionima gde dve zemlje imaju interesa.
Na dnevnom redu naći će se i osnivanje fonda za investiranje u ruske i kineske projekte. Ruska trgovina sa Kinom beleži rast od najmanje 40 odsto za dve godine, dok je za Ruse cilj povećanje obima bilateralne trgovine na 100 milijardi dolara do 2015. i 200 milijardi dolara do 2020.
Odmeravanje snaga u Sibiru
Sagovornik Njujork tajmsa izdvaja potencijalni problem u odnosima Rusije i Kine. „Rusija ima suseda koji je ekonomski sve moćniji i njena istočna teritorija je teren za odmeravanje snaga“, smatra Dmitri Trenin, direktor Karnegi centra u Moskvi. Vlada Rusije formirana prošlog meseca prvi put ima ministra za razvoj Dalekog istoka. „Putin shvata koliko je važno dogovarati se sa Kinom, odatle i formiranje novog ministarstva“, ističe Pavel Baev, analitičar iz Osla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
