Ključno suočavanje sa prošlošću

Unija ima decenijsku praksu primene tranzicione pravde, a nedostatak jedinstvene strategije EU nije prepreka za uključivanje tranzicione pravde u pregovore sa Srbijom, rečeno je na skupu inicijative „Tranziciona pravda kao važan deo procesa evropskih integracija Srbije“ u Medija centru.

S obzirom da Srbija, kao i druge države bivše Jugoslavije, ima skromne uspehe u suočavanju sa ratnim zločinima, jasan stav EU je od kritične važnosti za pristupanje EU.

– Pitanje suočavanja sa prošlošću je ključno u procesu evropske integracije jedne zemlje – izjavio je zamenik šefa Delegacija EU u Srbiji Oskar Benedikt.

Kako je naglasio, u okviru pregovora u poglavlju 23, principi na kojim je EU zasnovana – ljudsko dostojanstvo, jednakost, demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava – zajednički su za svih 28 članica i obaveza zemljama koje pristupaju, tako i Srbiji da ih primene.

Predstavnica Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić istakla je da, da bi jedna država bila član EU, mora da ima stabilne institucije kao garant vladavine prava. Međutim, ona je rekla da je EU u svoje članstvo primila zemlje koje su imale problem prošlosti, a nisu efikasno reagovale, kao što je Kipar ili Španija, u kojoj se i danas 120.000 ljudi vode kao nestali, a u Hrvatskoj 2.000, dok se na prostorima bivše Jugoslavije traga za 11.600 ljudi.

Direktorka BIRN Gordana Igrić ocenila je da je u Srbiji teško očekivati da se mediji bave temom ratnih zločina i tranzicione pravde, jer je većina kontrolisana iz vlasti, u kojoj ima i učesnika konflikta iz prošlosti.

– Čekamo da država izađe iz vlasništva u medijima i da imamo transparentno vlasništvo medija, pošto je obećano da će to biti uskoro, kako bi došlo bar malo slobode u medije od centara moći, jer je sad sve u državi i kako tretira određena pitanja, tako i tranzicionu pravdu, rekla je Igrićeva.