Ko dobija izmenama Zakona o stečaju?

Sigurno se svisećaju izjava ex ministra Saše Radulovića, da stečaj nije kraj već novi početak (Restart) reorganizovanog privrednog društva, koje će početi da radi na zdravim osnovama. Takve izjave su kod velikog broja građana izazvale nevericu i podsmeh, zato što su se lično uverili šta znači stečaj. Identičnu izjavu nedavno je medijima dala i v.d. direktorica Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, iako će predloženim izmenama uskoro biti zatvorena i pomenuta Agencija.

Reorganizacija preduzećau stečaju je naravno dozvoljena i moguća, ali se retko predlaže i usvaja, tako da imovina stečajnog dužnika najčešće završi u oglasima za prodaju koje objavljuju stečajni upravnici. Čini se, da nije teško zaključiti, u čijem je to interesu?

Informacije radi,naš stečajni zakon se menjao svake četvrte godine. Za tako česte izmene realno nije bilo potrebe, jer su predložene izmene uglavnom bile kozmetičke. Nikada do sada, a ni sada, nisu predložene prave suštinske izmene Zakona o stečaju, koje bi zaista doprinele bržem i jednostavnijem okončanju stečajnog postupka.

Ako izmene i dopune ostanuu tekstu koji je usvojila Vlada, poslednjeg dana prošle godine, sigurno je da neće biti rešeni najveći problemi u stečaju, kao što su: loš položaj skupštine poverilaca i odbora poverilaca, neadekvatna kontrola suda, samovolja stečajnih upravnika, dužina trajanja stečajnog postupka, usled čega se stečajna masa uglavnom potroši na troškove stečajnog postupka pa nema novca za poverioce, a u stečajnim postupcima koji traju više od dvadeset godina verovatno nema ni poverilaca, itd.

Ne može ostati neprimećeno, da seaktuelne izmene i dopune stečajnog zakona bave uglavnom stečajnim upravnicima i da dodatno popravljaju njihov statusni položaj.

Šta je novo u Zakonu o stečaju?

Prvim članom izmenasvi stečajni upravnici dobijaju status službenih lica, u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica.

Predlaže se ukidanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), koja je dosada vršila stručni nadzor nad radom stečajnih upravnika.

Predlaže se osnivanje Komore stečajnih upravnika, koja će ubuduće voditi imenik stečajnih upravnika.

Predlaže se daMinistarstvo privrede bliže propisuje uslove i način izbora stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira, kada je ukupna inovina stečajnog dužnika veća od 500.000.000 dinara, prema poslednjem finansijskom izveštaju i kada je broj zaposlenih kod stečajnog dužnika veći od pedeset na dan podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Predlaženo je da stečajni poverioci čija potraživanja čine više od 60% stečajnih potraživanja,isključujući potraživanja povezanih lica, mogu da predlože stečajnom sudiji imenovanje nekog stečajnog upravnika, koga je stečajni sud obavezan da imenuje.

Predlaže se uvođenje nove institucije „Organizacije za nadzor stečajnih upravnika“koja će biti ustanovljena posebnim zakonom. Organizacija će biti ovlašćena da vrši poslove nadzora i ekonomske opravdanosti postupanja stečajnih upravnika, ekonomske opravdanosti i izvodljivosti plana reorganizacije, izveštavanja i praćenja stečajnih postupaka.

Organizacija za nadzor će zastupati sve poverioce u javnoj svojini, moći će da podnosi plan reorganizacije, odnosno unapred pripremljeni plan reorganizacije za stečajne dužnike u većinskoj javnoj ili društvenoj svojini.

Na taj način nameće sekontrola sudskog postupka od strane Organizacije za nadzor stečajnih upravnika, dok će stečajni sudija postati puki izvršilac tuđih odluka, čime se grubo remeti odnos subordinacije u sudskom postupku. Osim toga, poslovi nadzora, praćenja i izveštavanja o stečajnim postupcima, svakako će znatno opteretiti stečajnu masu.

Predloženim izmenamaje propisano postojanje asistenata stečajnog upravnika, koji će se osposobljavati za zvanje stečajnog upravnika u kancelariji stečajnog upravnika.

Stečajni upravnik će moći da prijavi tri asistenta, što će dodatno uvećati stečajne troškove.

Kancelarija stečajnog upravnika imaće status preduzetnika ili privrednog društva.

Predložene suizmene uslova za sticanje licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika.

Predlaže se da Komora stečajnih upravnika, kao strukovno udruženje, vodi imenik stečajnih upravnika.

Komora stečajnih upravnika reguliše se sa čak 19. novih članova, iako se ove odredbe ne tiču stečaja.

Stečajni upravnik je najvažniji organ stečaja, sa širokim nadležnostima i velikom samostalnošću u upravljanju stečajnim dužnikom i unovčavanju imonive. Poverioci i njihove institucije, Skupština poverilaca i Odbor poverilaca, nemaju stvarnu kontrolu nad radom stečajnog upravnika, niti mogućnost da spreče sprovođenje njegovih odluka koje smatraju štetnim – recimo da spreče unovčenje imovine po ceni nižoj od realne, čime se direktno ugrožava mogućnost naplate njihovih potraživanja. Ako, na primer, stečajni upravnik rasprodaje imovinu dužnika u bescenje, za onoliko novca koliko je dovoljno za naknade i troškove njemu i njegovim saradnicima, radnici-poverioci koji očekuju isplatu duga za zarade i doprinose mogu samo da gledaju kako se stečajna masa topi, da pišu prigovore koji, čak i da se usvoje, neće vratiti nazad ono što je prodato bud-zašto, i da se nadaju da će ostati novca makar za minimalce i povezivanje staža. Bagatelnim unovčavanjem imovine nanosi se šteta ne samo bivšim radnicima i drugim poveriocima dužnika, nego i svim građanima – ne samo zato što su država i javna preduzeća često veliki poverioci, već pre svega zato što ne postoji nikakva kontrola porekla kapitala kojim se kupuje imovina iz stečajne mase, pa stečaj (p)ostaje još jedna mogućnost za učvršćivanje (više)partijskih tajkuna, to jest za utemeljenje višepartijskog sistema ne na političko-građanskim osnovama, već na ekonomskoj moći. I postojeći zakon, i predložene izmene omogućavaju da stečajni upravnik bude izvršilac ove politike, a ne politike poverilaca utvrđene na njihovim organima, Odboru i Skupštini.

Građani Srbije mogu predlagaču da postave pitanje zašto nisu izmenjene odredabe na koje je ukazivao Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud i Privredni apelacioni sud?

Visoki savet sudstvaje pre predloženih izmena, Ministarstvu pravde i državne uprave predložio:

– Izmenu Zakona o ministarstvima i to člana 4.stav 2 i člana 10. stav 1. tako što bi Ministarstvo pravde i državne uprave preuzelo uređenje stečajne materije;

– izmenu člana 22. Zakona o stečaju, a s tim u vezi i ovlašćenja Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, tako što bi kontrolu nad radom stečaja Centra za stečaj pri Agenciji za privatizaciju vršio sud, a ne ta Agencija;

– izmenu postupka i načina unovčenja imovinestečajnog dužnika, propisanog iz čl. 131. – 137. Zakona o stečaju, razrađenom u Nacionalnom standardu broj 5, koji je objavljen u Pravilniku o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom, ograničenjem broja prodaja koja se mogu provoditi u postupku stečaja.

Razlog za predložene izmene bio je Centar za stečaj pri Agenciji za privatizaciju, koji u potpunosti izmakao sudskoj kontroli.

Iako je stečajni postupak sudski postupak, stečajni upravnici su uglavnom bili nezavisni od sudske vlasti, naročito stečajni upravnici pod ingerencijom Centra za stečaj pri Agenciji za privatizaciju. Postoji opravdana bojazan da se ništa neće promeniti ni zakonskim ustanovljenjem Organizacije za nadzor.

Ne predlaže se izmenaPravilnika o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom, koji jedoneo 2010. godine, Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić, na osnovučlana 27. stav 9. Zakona o stečaju(„Službeni glasnik RS“, broj 104/09), na predlog Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Nacionalni standard broj 5. reguliše način i postupak unovčenja stečajnog dužnika.

Na osnovu Nacionalnog standarda broj 5. rasprodaje se imovina stečajnog dužnika, na sledeći način:

Kod prodaje javnim nadmetanjempočetna cena iznosi 50% od procenjenevrednosti predmeta prodaje. Ako prodaja na prvom javnom nadmetanju bude neuspešna, stečajni upravnik može, bez saglasnosti odbora poverilaca, da proda imovinu na ponovljenom javnom nadmetanju ili na neki drugi zakonom propisani način. Početnu cenu ponovljenog javnog nadmetanja određuje stečajni upravnik i ona ne može biti niža od iznosa depozita (20% od procenjene vrednosti).

Kodprodaje javnim prikupljanjem ponudastečajni upravnik je dužan da prihvatinajvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je ista iznad 50% od procenjene vrednosti predmeta prodaje. Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50% od procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude dobije saglasnost odbora poverilaca.

Ako u roku određenom u oglasu za javno prikupljanje ponuda nije dostavljena nijedna valjana ponuda ili ako najviša dostavljena ponuda sadrži cenu manju od 50% od procenjene vrednosti, a odbor poverilaca odbije davanje saglasnosti, stečajni upravnik može predmetnu imovinu da proda na nekidrugi zakonom predviđen način.

Kodprodaje imovine neposrednom pogodbomodbor poverilaca daje saglasnost na:na minimalnu cenu koju predlaže stečajni upravnik, ako je iznos minimalne cene niži od 50% od procenjene vrednosti prodaje i na konkretnu ponudu dostavljenu od strane potencijalnog kupca, ukoliko je ta ponuda niža od 50% od procenjene vrednosti prodaje.

Vrhovni kasacioni sudje još pre dve godine uvideo kao negativnu pojavu neprimerene nagrade i naknade troškova za rad stečajnog upravnika, odmeravane od strane stečajnih sudova, koje su znatno umanjivale deobnu masu.

U cilju otklanjanja ponenutih nelogičnosti i neumerenosti, napisan je za potrebe Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda referat: “Stečaj, dužina i trajanje stečajnog postupka i troškovi stečajnog postupka“. Referat je izložen na Opštoj sednici – sednici svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, održanoj dana 27. marta 2012. godine, koji je u celosti prihvaćen sa predloženim zaključkom.

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda je utvrdila da bi trebalo izvršiti izmene i dopune:

– Pravilnika na osnovu kojih se isplaćuju nagrade i naknade na teret stečajne mase, odmeravanjem naniže tih nagrada i naknada,

– Odredbi Zakona o stečaju, koje se odnose na imenovanje i razrešenje Agencije za privatizaciju – Centra za stečaj za stečajnog upravnika iz člana 22. st.1 i 2. Zakona o stečaju i drugih zakonskih određenja koja otežavaju zaključenje postupka stečaja i

– Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Istovremeno je predloženo, da Visoki savet sudstva, na osnovu teksta referata i usvojenog zaključka, pokrene inicijativu za izmene i dopune Zakona o stečaju i Pravilnika na osnovu kojih se isplaćuju i odmeravaju nagrade i naknade iz stečajne mase.

Sudije Privrednog apelacionog sudatakođe su sačinili primedbe na izmene i dopune, na 21. strani pisanog teksta.

I pored navedenog, nije predložena nikakva izmena odredaba o nagradama za rad i naknadama troškova stečajnog upravnika! Jedina predložena izmena je da se nagrada i naknada stvarnih troškova isplaćuje na račun preduzetnika ili kancelarije stečajnog upravnika, kod koje se stečajni upravnik vodi kao zaposleni.

Iako se stečajni postupak otvara zbog trajnije nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti stečajnog dužnika, sa ciljem najpovoljnijeg kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca, ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine, ovakav zakonski koncept je privatne džepove pojedinaca stavio iznad javnog interesa i interesa poverilaca stečajnog dužnika, a stečaj je postao način zarade i vid delatnosti.

Razmislite sami da li će predložene izneme i dopune Zakona o stečaju doneti bilo šta novo povericima koji u agoniji godinama čekaju isplatu svijih potraživanja, dok se bogate stečajni upravnici i oni koji su im takav položaj omogućili.

Razmislite koliko korupcije može da generiše svaki stečajni postupak.

Razmislite ko je i zaštoosmislio ovakav zakonski koncept.