Foto: J. B. K.U Beogradu je prošle godine zebeležena 31 epidemija bolesti ruku, stopala i usta (HFMD), odnosno 212 obolelih, što je najviše u odnosu na prethodnih pet godina.
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda sve epidemije registrovane su u predškolskom uzrastu, a epidemiološkinja Slavica Maris kaže da većinu tih infekcija uzrokuju Koksaki virus (Coksackievirus) A16 i A6, kao i Enterovirus 71.
Ovu bolest „prljavih ruku“ mnogi ljudi i preleže, a da i ne znaju. Načelnica jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda Slavica Maris kaže za Danas da se češće javlja kod dece, ali da ni odrasli nisu pošteđeni.
– Najčešći znaci i simptomi infekcija koksaki virusom su u početku povišena temperatura, loš apetit, bol u grlu, kašalj i malaksalost. Bolna područja u ustima se razvijaju oko dan ili dva nakon početne temperature i razvijaju se u male plikove. Mnogi zaraženi ljudi (obično deca do 10 godina) razvijaju osip koji svrbi na dlanovima i tabanima. Promene se mogu javiti i na drugim delovima tela. Neki pacijenti razvijaju konjunktivitis – navodi Maris.
Dodaje da ovi simptomi obično traju oko sedam do 10 dana, nakon čega se većina obolelih u potpunosti oporavi bez ikakvih posledica.
Period inkubacije (period od kontakta sa uzročnikom bolesti do ispoljavanja prvih simptoma) za infekcije koksaki virusom je relativno kratak, traje oko dan do dva sa rasponom od oko jedan do pet dana.
– Koksaki virusi se prenose uglavnom fekalno-oralnim putem i kapljičnim putem. Kapljice koje izbacuju zaražene osobe sadrže viruse, one padaju na predmete kao što su igračke ili pribor, mogu preneti zarazu indirektno na neinficirane osobe. Pored dece i odrasli mogu da se zaraze, a takođe i trudnice mogu da prenesu koksaki virus na svoje novorođenče, što može da uzrokuje ozbiljne probleme bebi – ukazuje Maris.
Najveća zaraznost je, naglašava ona, oko nedelju dana nakon pojave simptoma.
– Međutim, pošto zaražena osoba može da izlučuje virus ponekad nedeljama nakon što simptomi nestanu, osoba može biti blago zarazna nekoliko nedelja – dodaje naša sagovornica.
Još uvek ne postoji vakcina protiv koksaki virusa, a prema rečima dr Maris ne postoji ni specifičan tretman lečenja, te se preporučuje simptomatska terapija za snižavanje temperature i ublažavanje tegoba.
– Rastvori za ispiranje usta i sprejevi mogu smanjiti tegobe u usnoj duplji. Takođe se predlaže uzimanje tečnosti radi sprečavanja dehidracije. Treba izbegavati kisele sokove koji mogu iritirati promene u ustima. Konzumiranje hladnog mleka može ublažiti tegobe zbog prisutnih promena u ustima. Za kožne promene mogu se koristiti različiti gelovi ili tečnosti koje sadrže difenhidramin – navodi Maris.
Prema njenim rečima, retko se dešava da bolest napreduje i izazove komplikacije u vidu virusnog meningitisa (upala moždanih ovojnica), miokarditisa (upala srčanog mišića), perikarditisa (upala srčane maramice) ili encefalitisa (upala mozga).
Takođe, ljudi koji su već jednom preležali koksaki virus nije isključeno da će ga ponovo dobiti.
– Osoba koja je imala infekciju koksaki virusom stekla je imunitet samo za tip koji je izazvao infekciju. S obzirom da postoji preko 24 različitih serotipova koksaki virusa, osoba se može zaraziti više puta tokom života, mada su ponovljene infekcije retke – naglašava ona i dodaje da je pranje ruku, generalno, najbolja prevencija.
– Kod dece, pridržavanje strogih higijenskih mera je skoro nemoguće, ali dobre higijenske navike kao što je pranje ruku nakon promene pelena ili dodirivanja zaražene kože, mogu smanjiti prenos virusa na druge članove porodice. Redovno pranje i dezinfekcija predmeta sa kojima deca dolaze u kontakt, posebno igračaka, cucli i svih predmeta koje mogu staviti u usta, takođe mogu smanjiti prenos virusa – zaključuje epidemiološkinja Slavica Maris.
Kako je Danas već pisao samo na Institut za virusologiju, vakcine i serume“Torlak“ godišnje testira i do 5.000 uzoraka krvi pacijenata na koksaki virus. Najviše zahteva upućuju im internisti, kardiolozi i infektolozi iz cele Srbije, a najčešće se, kako su rekli, detektuju antitela koja dokazuju kontakt sa B3 i B4 tipom ovog virusa.
Tipovi koksaki virusa i šta izazivaju
Koksaki virus je član porodice virusa picornaviridae iz roda koji se naziva enterovirus. Enterovirusi se takođe nazivaju pikornavirusima – „mali RNK virusi“. Postoje A i B grupe koksaki virusa. Virusi tipa A izazivaju herpanginu (bolne plikove u ustima, grlu, rukama, stopalima ili u svim ovim oblastima). Takođe mogu da izazivaju upalu očnih kapaka i beonjača (konjunktivitis). Virusi tipa B izazivaju epidemijsku pleurodiniju (povišena temperatura, bol u predelu grudnog koša i gornjeg dela trbuha, glavobolja). Oba tipa virusa (A i B) mogu izazvati meningitis (upalu moždanih ovojnica), miokarditis (upalu srčanog mišića) i perikarditis (upalu srčane maramice), ali se oni retko javljaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
