Koliko je izražena radna eksploatacija u Evropi tokom pandemije Covid 19? 1Foto: EPA-EFE/ JUSTIN LANE

Preduzete mere za kontrolu pandemije Covid19 i njihove društveno-ekonomske posledice povećale su ranjivost žrtava trgovine ljudima kao i osoba koje su u riziku od trgovine ljudima.

Sve veći broj ljudi ostaje bez posla, a postojeće prakse zloupotreba radnika u određenim industrijama radnu eksploataciju stavljaju u prvi plan.

Organizacija Atina se od početka pandemije, uz podršku Saveta Evrope, posebno bavila preveniranjem radne eksploatacije u kontekstu trgovine ljudima.

Za ovo vreme vođene su i beležene stručne diskusije o uticaju pandemije na fenomen radne eksploatacije u kontekstu trgovine ljudima, kako bi se shvatio obim ovog problema i njegova rasprostranjenost na nivou cele Evrope.

Posebno se debatovalo o skrivenim oblicima radne eskploatacije, prisilnom radu u domaćinstvu tokom pandemije, kao i o dečijem radu.

Posebna pažnja posvećena je izučavanju uticaja na radno iskorišćavanje migranata i migrantkinja na farmama u Evropi, vozača kamiona, kao i o eksploatisanih radnika/ca u evropskim klanicama.

Porast broja slučajeva porodičnog nasilja zabeležen je u mnogim državama Evrope tokom pandemije Covid 19 i on predstavlja zabrinjavajući pokazatelj uslova u kojima žive mnoge žrtve trgovine ljudima.

Naročito su pogođene žrtve seksualne, kao i radne eksploatacije u domaćinstvu, a ovi oblici zloupotrebe inače nesrazmerno više pogađaju žene i devojčice.

Pandemija i dečiji rad presudne su teme za promišljanje politika zaštite dece u budućnosti.

Sve je više dokaza o porastu broja slučajeva dečijeg rada od kako su se škole zatvorile, ili rade u izmenjenom režimu usled pandemije.

Čak i kada nastava ponovo postane redovna, neki roditelji više neće moći da priušte da pošalju svoju decu u školu.

Za borbu protiv dečijeg rada potrebna je sveobuhvatna socijalna zaštita, olakšan pristup finansijskoj podršci za siromašne porodice, podsticaj za kreiranje uslova za  dostojanstven rad za decu i odrasle, mere za povratak dece u škole uključujući i ukidanje školskih naknada.

Neophodno je izdvajanje više sredstava za inspekciju rada i odlučno sprovođenje zakona u cilju suzbijanja radne eksploatacije dece.

Osim žena i dece, migranti i migrantkinje su na nivou Evrope prepoznati kao jedna od najranjivijih društvenih grupa.

Uticaj KOVID-19 pandemije na radnu eksploataciju migranata i migrankinja na farmama u Evropi ostavlja trajne posledice. Vredi se zapitati: da li je danas teško naći radnike zbog objektivnog nedostatka radne snage, ili zato što su uslovi sa kojima se ovi radnici suočavaju takvi da je praktično nemoguće da iste takve uslove prihvati i lokalno stanovništvo?

I među državljanima Srbije veliki je broj onih koji su doživeli radnu eskploataciju u inostranstvu, uključujući rad na evropskim farmama.

Transportna industrija se retko pominjala u izveštajima koji su se bavili zloupotrebom radnika, pošto su oni uglavnom bili fokusirani na eksploataciju angažovanih u poljoprivredi, ili radnika/ca u uslužnim delatnostima u zapadnoevropskim državama.

Radna eksploatacija vozača kamiona tokom pandemije Covid 19 postaje sve češća pojava na koju ukazuju brojni izveštaji. Međunarodna federacija sindikata objavila je nedavno izveštaj o zloupotrebama vozača kamiona iz država sa niskim primanjima koji su eksploatisani u transportnoj industriji.

„Eksploatatorski uslovi rada, neadekvatan smeštaj, radni dan od 16 sati, niske plate, nezakoniti odbici od zarada, i nesigurnost zaposlenja samo su neke od nepravdi sa kojima se suočavaju radnici u mesnoj industriji. Ovaj sektor već dugo u velikoj meri zavisi od radnika migranata i stranaca – kako iz EU tako i iz drugih zemalja – koji često trpe loš tretman i zlostavljanja“ još je samo jedan u nizu primera teških kršenja radnih prava za vreme pandemije.

Eksploatisani radnici u evropskim klanicama prijavljuju da je njihov položaj dodatno pogoršan usled krize izazvane pandemijom Covid 19.

Sve navedeno ukazuje da moramo solidarno kao društvo biti odlučni u zahtevima da se na svaku sumnju na radnu eksploataciju odreaguje adekvatno, kao i da da institucije zadužene za zaštitu prava radnika/ca, kao i službe zadužene za identifikaciju žrtava trgovine ljudima transformišu svoje protokole rada od reaktivnih u proaktivne i preuzmu inicijativu u odbrani dostojanstva rada i ličnosti.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.