Papa Benedikt XVI izdao je u subotu dekrete kojim se dva njegova prethodnika približavaju beatifikaciji – papa Jovan Pavle II i papa Pije XII, koji je osuđivan da nije više učinio da se spasu Jevreji u Drugom svetskom ratu. Odluka pape Benedikta da se priznaju „herojske vrline“ pape Pija bila je iznenađenje, dok je za papu Jovana Pavla bila očekivana. Ovim dekretima se otvara put ka beatifikaciji dvojice papa, što je prvi korak ka njihovom proglašenju za svece.
„Objava je iznenadila sve“, rekao je Bruno Bartoloni, stručnjak za pitanja Vatikana, iako je, kako je dodao, potpisivanje dekreta za Jovana Pavla II bilo predviđeno, i pored kritika o neuobičajenoj brzini procesa za ovog papu koji je umro 2005, pošto normalno procedura počinje tek pet godina posle smrti kandidata. Potpisivanjem istog dana dekreta o „herojskim vrlinama“ svog harizmatičnog prethodnika Jovana Pavla II i kontroverznog Pija XII, papa je želeo da „ujednači“ dve objave, ocenili su stručnjaci koji se bave Vatikanom.
„Vezati proces (Pija XII) sa procesom jednog pape koji je bio vrlo popularan kao što je Jovan Pavle II, vrsta je strategije da se smanji efekat“ beatifikacije Pija XII, rekao je za Frans pres Džon Alen iz verskog časopisa Nešenel katolik riporter (National Catholic Reporter).
Bartoloni je ocenio da bi beatifikacije mogle da se dogode istovremeno, možda oktobra 2010. godine, u mesecu kada je 1958. umro Pije XII i u kome je 1978. počeo pontifikat Jovana Pavla II. Dekreti znače da njih dvojica mogu da budu beatifikovani kada Vatikan potvrdi čudotvorno dejstvo njihovih zalaganja. Beatifikacija je prvi veliki korak pre mogućeg proglašenja za sveca.
Neki Jevreji i istoričari ocenjuju da je papa Pije trebalo više da uradi da spreči smrt šest miliona Jevreja za vreme nacizma. Američki jevrejski komitet saopštio je da je ovaj potez preuranjen pošto Vatikan još nije dao istoričarima pristup tajnim arhivama iz vremena pontifikata pape Pija XII (1939-1958).
Argument Vatikana je da je papa Pije koristio tihu diplomatiju da pokuša da spase Jevreje. Vatikan kaže da Pije, koji je zvanično zadržao neutralnost za vreme rata, nije mogao javno da osudi holokaust zato što je verovao da bi javna osuda mogla samo da razbesni naciste i da ima za posledice još više stradanja. Pije je uopšteno osudio istrebljenje ljudi na osnovu rase i otvorio Vatikan za ratne izbeglice, uključujući Jevreje, posle Hitlerovog zauzimanja Rima 1943. godine, navode u Vatikanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
