Kragujevac: Nastavnika ne može ništa da zameni, digitalizacija je samo pomoć pri učenju 1Deo učesnika skupa na kragujevačkom Univerzitetu Foto: FIN Kragujevac

Danas je sve dostupno na internetu. Dobro, ali i loše. Korona je primorala čitav svet da se „okrene” onlajn radu i obrazovanju. Ali kako doći što brže do kvalitetnih i proverenih sadržaja? Tim povodom na kragujevačkom Univerzitetu je upriličen međunarodni skup koji je bio posvećen kvalitetnijem i pouzdanijem digitalnom obrazovanju.

YouTube, Twitter, Facebook, Tik-Tok, i LinkedIn postaju sve uticajniji resursi neformalnog obrazovanja. Posledice takvog obrazovanja ponekad mogu biti veoma problematične.

Kratki, zabavni, zavodljivi i ubedljivi video klipovi, koji uobičajeno ignorišu naučnu metodologiju, su danas izvor brojnih hipoteza ili popularnih „teorija zavere”, počev od plasiranja tvrdnji da je planeta Zemlja ravna ploča, pa do teorija da je vakcinacija rizična, jer je to možda način da Bil Gejts redukuje ljudsku populaciju na Zemlji.

Rastuće nepoverenje prema institucijama i privlačnost ponude da se velika istina krije u par minuta video klipa, doprinose širenju ove pojave, na koju bi trebalo i obrazovne institucije da obrate pažnju i organizovano ponude obrazovne video klipove naučno ispravnih sadržaja.

U cilju boljeg, proverenog a, opet brzo dostupnog digitalnog obrazovanja u ponedeljak, na kraguevačkom Univerzitetu održana je tribina u okviru projekta RELAB (Repository of Open Educational Resources for Laboratory), na kojoj su predstavljeni dosadašnji rezultati ovog Erazmus KA2 projekta.

U samom projektu, ustanova iz Srbije učestvuju i institucije iz Španije i Estonije. Deo učesnika okupio se u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, dok se deo učesnika ove međunarodne tribine „uključio” onlajn, poput stručnjaka sa španskog Univerziteta za daljinsko obrazovanje koji „pokriva” ne samo matičnu zemlju, već i sve države španskog govornog područja.

Kragujevac: Nastavnika ne može ništa da zameni, digitalizacija je samo pomoć pri učenju 2
Set eksperimenata koji se koristi u Veb laboratoriji kragujevačkog Fakulteta inžinjerskih nauka Foto: Z.S.M.

– Uloga interneta da obezbedi brz pristup informacijama ne rešava rizik da internet može biti i nepouzdan izvor informacija. Da bi sistem obrazovanja uspešno koristio mogućnosti današnjih internet tehnologija, potrebni su nam otvoreni sadržaji obrazovanja sa dobrom reputacijom i strateškim partnerstvom među mnogim visokoškolskim ustanovama i institucijama u tom smislu – kaže za Danas profesor Milan Matijević sa kragujevačkog Fakulteta inžijerskih nauka koji je bio jedan od učesnika skupa.

Po njemu, dobrog nastavnika ne može ništa da zameni, a digitalizacija je samo pomoćno sredstvo u tom procesu.

-Poput klasičnih udžbenika, viskoškolske ustanove i institucije bi, takođe, trebale da imaju recenzente za svoje digitalne sadržaje i na taj način bi autoritetom garantovali za njihov kvalitet i pouzdanost – kaže on.

Matijević smatra da prosečan građanin ne razlikuje internet strane trolova od veb strana neke javne ličnosti ili službenih veb stranica, te je otuda važno obezbediti reputaciju otvorenih sadržaja obrazovanja kroz autoritet procedura digitalnog izdavaštva.

– Ali nije isto koristiti ove sadržaje u nastavi i savetovati studentima da ih sami traže na YouTube. Da bi neko mogao da proceni da li je YouTube kredibilan, mora unapred znati sadržaj koji obrađuje ili bar da je autor/izvor profesionalan i pouzdan. Treba imati na umu da YouTube klip može svako da snimi i svako može da kaže šta god želi, i da praktično niko ne kontroliše istinitost i kvalitet sadržaja. Na ovaj način se dolazimo i do fenomena i antivaksera i drugih teoretičara zavere – ističe on.

Zaključak međunarodnog sastanka koji je inicirao kragujevački Univerzitet da je neophodan repozitorijum otvorenih sadržaja obrazovanja kojima se veruje i koja mogu adekvatno pratiti postojeće potrebe neformalnog obrazovanja i biti od velike koristi u sistemu formalnog obrazovanja.

Kratke forme otvorenih sadržaja obrazovanja se mogu publikovati i Facebook-u ili Twitter-u, ili mogu biti elementi inteligentnih sistema za podučavanje (tzv. tutor sistema), ili ilustrativni primeri novih formi digitalnih udžbenika.

Zbog toga bi digitalno objavljivanje otvorenih sadržaja obrazovanja trebalo regulisati mehanizmima i standardima za obezbeđenje i unapređenje kvaliteta na isti ili sličan način koji se inače primenjuje u procesu odobravanja i objavljivanja univerzitetskih udžbenika.

– Na takav način bi se sam proces učenja olakšao, poboljšao i ubrzao – smatra profesor Matijević, dodajući da ovde nije u pitanju „nametanje skupih a često nepotrebnih tehnologija koje nameće globalno tržište”, već kvalitetan i kreativan rad za koji, kod nas ima veoma stručnih mladih kadrova.

Po njemu to je još jedna šansa, ako postoji dobra volja, da se na ovaj način uposle mladi, obrazovani ljudi.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.