Kragujevac prepoznat kao primer dobre prakse socijalnog uključivanja Roma

Reč je o programu Nemačke razvojne saradnje koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na teritoriji cele Srbije u cilju implementacije Nacionalne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na nacionalnom i na lokalnom nivou.

– Kragujevac je prepoznat kao primer dobre prakse kada je u pitanju socijalno uključivanje Roma i Romkinja, ne samo po rezultatima, već i sa svojim strukturama. U vašem gradu su umreženi mehanizmi inkluzije Roma i reintegracije povratnika. U Savetu za unapređenje položaja Roma ima predstavnika javnog, privatnog i civilnog sektora i to je pionirski poduhvat u Republici Srbiji, istakla je Marina Babović, projekt menadžer GIZ-a.

U okviru projekta „Znanjem do posla”, GIZ i Roma centar su sproveli istraživanje koje je obuhvatilo 100 romskih porodica iz 13 romskih naselja. Pitanja su se ticala svih oblasti koje su važne za romsku populaciju, od obrazovanja, do socijalno-ekonomskog statusa, stanovanja, zdravlja, zapošljavanja.

Ovo istraživanje je veoma značajno i predstavlja polaznu tačku i osnovu u izradi novog kruga strateškog planiranja.

– To će biti Lokalni akcioni plan za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja za naredni trogodišnji period. Kao što smo i očekivali, na osnovu odgovora porodica koje su obuhvaćene istraživanjem, najveći napredak je učinjen u oblasti zdravstvene zaštite, u oblasti obrazovanja, a tokom prethodnog perioda, u gradu Kragujevcu, i u oblasti zapošljavanja, izjavila je Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Neki podaci koje su dobili su ih iznenadili, kaže Slavoljub Đorđević iz Roma Centra, koordinator projekta.

– Oduvek je vladalo uverenje da su romske porodice višečlane. Istraživanje je pokazalo da 52 posto romske populacije nema decu ili ima samo jedno dete. Više od troje dece ima samo 10 posto romske populacije. Aktivno traži posao 63 posto populacije Roma, 52 posto se izjasnilo da bi osnovalo i registrovalo firmu, znači izašlo bi iz zone „sive ekonomije”, naveo je on.

Veliki deo ispitanika, 64 posto je upoznat i radi sezonske poslove.

– Istraživanje je pokazalo da je romska zajednica veoma zainteresovana da dođe do posla, da radi kod poslodavca ili da započne sopstveni posao, zaključio je Đorđević.

Vi[e vesti iy ovog grada ;itajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

„Kika”, „Popečitelji” i „Eyesburn” na trećem prolećnom mini klupskom festivalu muzike, kulture i umetnosti: Počinje UMMUS fest u Kragujevcu

Cirkus zarad sitnih interesa ili do sledećeg „ćutanja”: Zbog čega su opozcioni odbornici u Kragujevcu „zanemeli” na sednici Skupštine grada