Foto: Z.S.M.Iako je granica kada se počne sa konzumiranjem alkohola pomerena ka mlađem dobu, još su vrlo retki slučajevi opijanja na kraju osnovne škole. Sa tim ekperimentalnim i ekscesnim napjanjem se kreće po polasku u srednju školu, a alkohol se intenzivnije konzumira od druge godine, negde sa 16 godina, kaže za Danas Andreja Bošković, psiholog u Savetovalištu za mlade Doma zdravlja Kragujevac.
Ustanova u kojoj radi bavi se prevencijom bolesti zavisnosti kod mladih do uzrasta maturanata, ali psiholog Bošković ima i iskustvo od četiri i po godine rada na Klinici za psihijatriju kragujevačkog UKC-a.
– U tinejdžerskom uzrastu se radi o napijanjima kada se mladi nađu na trgu kod Prve gimnazije, uz obaveznu plastičnu flašu od dve litre piva i to je vid prekomerne upotrebe alkohola. Tada, najčešće, završe na ispiranju želuca ili ako imaju dovoljno sreće, neko iz društva koji je manje pijan pozove njihove roditelje koji dođu po njih – navodi Bošković, dodajući da su obavezne posledice kao što je da se ne sećaju šta su radili te večeri i kako su se toliko napili.
Posle ispiranja sledi procedura hospitalizacije na psihijatriji, ali pacijenti imaju pravo da to odbiju.
Oni na šta naš sagovrnik skreće pažnju je kombinovanje tableta uz alkohol.
– Takvi slučajevi nisu previše česti, ali nije da se ne dešavaju i mogu da u kombinaciji sa alkoholom dodatno zakomplikuju situaciju – priča Bošković i ističe da kod maloletne populacije to nije slučaj kao kod starijih. Oni imaju klasične kombinacije psihoaktivnih supstanci, poput ekstazija sa alkoholom, a mlađi mešaju lekove poput benzodijazepina kojih se „nekako dočepaju”.
Posle tih prvih napijanja mladi su „mirni” neki duži period.
– Po mome iskustvu nema mladih koji do 18 godine piju svaki dan. Do tih godina preovlađuju „izleti” i preterivanja, a ne klasičan alkoholizam – navodi on.
Takođe, kod mladih poseban period kada se opijaju su i proslavljanja 18. rođendana, koji su u narodu zamenili nekadašnje ispraćaje u vojsku.
– Za te proslave je takođe karakteristično da mnogo mladih na njima pretera sa alkoholom – kaže Bošković.
Prema njegovim rečima, hroničniji alkoholizam se javlja kod mladih koji počinju da studiraju i osamostaljuju se, kada im je piće dostupnije i „sami su svoje gazde”, a ne još dok žive sa roditeljima i kad su pod kakvom – takvom njihovom kontrolom.
Kragujevački Zavod za urgentnu medicinu nema statističke podatke o tome koliko često njihove ekipe intervenišu zbog intoksikacije mladih alkoholom, ali navode da to nisu retki slučajevi.
– Najčešće se trovanje alkoholom kod mladih dešava leti, na dan završetka školske godine, kada ih „kupimo” iz školskih dvorišta, kao i sa proslava 18. rođendana. Potpuno su alkoholisani i ne znaju za sebe i vrlo često imaju povrede, najčešće glave zbog padova u alkoholisanom stanju – kaže za Danas doktorka iz Hitne pomoći, koja ih sa ekipom prevozi po potrebi kod hirurga i interniste-toksikologa u Kliničkom centru.
Takođe, i lekari ZUM-a ostavljaju u tom slučaju i uput za psihijatriju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
