Kraj obnove Hilandara do 2023. godine 1Foto: Fonet/Ministarstvo kulture

Očekuje se da obnova manastira Hilandar bude potpuno završena do kraja 2023. godine, najavili su danas rukovodioci poslova na obnovi koja traje 17 godina.

Radovi na manastiru, u kojem se od 1198. godine održavaju bogosluženja na srpskom jeziku, počeli su posle požara 2004. u kojem je izgorelo više od pola kompleksa i bez prekida su trajali do 2020, kada su zbog epidemije kovida zaustavljeni na dva meseca, rečeno je na onlajn konferenciji: Hilandar: istorija i budućnost, u organizaciji Kolor medija komjunikejšns.

Direktor Zadužbine manastira Hilandara u Beogradu Milivoj Ranđić rekao je da radovi ove godine teku odlično, da je do sada završeno 80 odsto posla na izgorelom delu i da su renovirani manastirska trpezarija i Kula Svetog Đorđa, odnosno zvonara i senar.

Preostala su još dva konaka – dohija i igumenarija, a nadamo se da će do kraja 2023. i oni biti u punoj funkciji, naveo je Ranđić.

Prema njegovim rečima, novac je obezbeđen, a posle završetka radova će se urediti manastirska porta, koja je zbog njih ruinirana, kao i podrum.

Kad završimo te četiri celine, moći ćemo da kažemo da smo otklonili posledice požara, rekao je Rančić, uz poruku da je požar svima pokazao šta je moglo biti izgubljeno i osvestio sve.

Izrazio je nadu da će se za dve godine izgraditi i solarna elektrana, s obzirom da se Hilandar snabdeva strujom iz agregata, pošto na Svetoj gori nema struje.

Kako je naglasio, u obnovi su imali i podršku Grčke države, a cilj je bio da radovi teku neprekidno, uz kvalitet i ekonomičnost, kao i da su radeći u skladu sa poretkom monaha imali oko 200 radnih dana u godini.

Glavni arhitekta obnove manastira Mirko Kovačević, koji se 50 godina bavi tim poslovima, naveo je da je briga države za Hilandar od 2000. sistematska, a da je požar bio prekretnica i da je od tada njegovo finansiranje zadovoljavajuće.

Prema njegovim rečima, sa donošenjem zakona to je ozvaničeno, a značajna su bila i izdvajanja države Grčke, kao i manastirski prilozi.

Kovačević je napomenuo da je usledila i nagla poseta manastiru i da je bilo nužno izgraditi objekat izvan manastira za smeštaj gostiju i hodočasnika.

U 2019. godini ostvaren je rekordan broj od 17.000 noćenja.

Hilandar, jedan od 20 živih manastira na Svetoj gori, osnovan je oko 1.000 godine, a od 1198, kada su ga obnovili Sveti Sava i Sveti Simeon, kao zadužbina Nemanjića do danas živi kao jedinstven spomenik hrišćanstva i uticaja srpske kulture, rekla je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović.

Ona je naglasila da njegova vrednost prevazilazi okvire Srbije, a navela je da svi radovi teku po strogim principima konzervacije u specifičnim okolnostima, a da su poseban izazov instalacije, uz očuvanje autentičnog izgleda.

U manastiru Hilandar danas živi 50 monaha i pet iskušenika, što je najveće muško monaško bratstvo u srpskom narodu i jedino bratstvo koje se u kontinuitetu održava više od 820 godina.

Skupština Srbije je u četvrtak donela Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, kojim se uvodi sistemska briga Srbije za taj jedinstveni centar srpske duhovnosti i kulture.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja Danijela Vanušić je istakla da je zakon donet da bi kontinuirana stručna materijalna i finansijska podrška bila nastavljena.

Navela je da je država do sada izdvojila milijardu i 767miliona dinara za obnovu Hilandara i da će pomoći rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih objekata.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.