Foto: FreeImages/ Wojciech SadlejSubotica izdvaja oko 100 miliona dinara za ekološke projekte, najviše za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka – ambrozije, monitoring životne sredine i slično
Subotica se smatra zelenim gradom, a to pokazuje i činjenica da je lokalna samouprava za poboljšanje životne sredine 2014. i 2015. godine izdvojila oko 200 miliona dinara. Najviše novca je izdvojeno za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka – ambrozije, monitoring životne sredine i slično. Prema analizi Završnog računa grada Subotice za 2014. i 2015. godinu koju je uradio ekspert Dejan Maksimović, jedna od zamerki je što u izveštajima nije taksativno navedeno koliko novca je potrošeno za merenje kvaliteta vazduha i komunalne buke.
Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredine, takozvane ekološke takse, koju plaćaju građani i građanke, kao i firme, a lokalne samouprave su u obavezi da taj novac troše na unapređenje životne sredine. U mnogim lokalnim samoupravama je slučaj da umesto ulaganja u reciklažu ili podizanje zasada, ekološki dinar se troši na asfaltiranje ili donacije za komunalna preduzeća. Međutim, to nije slučaj sa Suboticom.
Subotičani spadaju u najredovnije platiše kada je u pitanju plaćanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine u Srbiji. Od prošle godine ovaj ekološki porez građani Subotice plaćaju pojedinačno, a do tada su plaćali u okviru objedinjenog računa sa komunalnim uslugama. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. Anketirani Subotičani kažu da redovno plaćaju ekološku taksu, ali i da ne vide neke rezultate.
Žika Reh, sekretar Sekretarijata za životnu sredinu u gradu Subotica, objašnjava da naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju i građani i preduzeća.
„Naplata iznosi oko 90 odsto i taj novac se sliva u gradsku kasu i troši se za ekološki dinar. Novac u budžetu grada ostaje na pozicijama životne sredine i ne može da se troši u druge svrhe“, objašnjava Žika Reh.
EKOLOŠKI DINAR = ŽIVOTNA SREDINA
U 2014.godini za Program životne sredine odlukom grada Subotice planirana sredstva iz budžeta iznosila su 100.200.000,00 dinara, a za 2015.godinu 103.256.000,00 dinara. Prema Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu koji nam je dostavio grad Subotica, možemo da primetimo da se najviše novca izdvaja za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka – ambrozije, monitoring životne sredine i slično.
„U izveštaju nije navedeno koliko je utrošeno za Park prirode ʼPalićʽ, a koliko za Spomenik prirode ʼStabla hrasta lužnjaka na Palićuʽ i sufinansiranje letnjih istraživačko-edukativnih kampova i međunarodnog volonterskog radnog kampa na Ludaškom jezeru“, navodi Maksimović.
Analiza trošenja ekološkog dinara je sačinjena na osnovu nekoliko dokumenata od grada Subotice od kojih izdvajamo: Završni račun grada Subotice za 2014. i 2015. godinu, Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu, Saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu.
Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca godinama unazad pravi analize budžeta lokalnih samouprava po pitanju ekološkog dinara. Prema njegovoj analizi navedenih dokumenata, vidi se da je prema iznosu tekućih prihoda budžetski fond Subotice jedan od najvećih u Srbiji, na 8. mestu od 145 opština i gradova, u 2014. i u 2015. godini. Maksimović objašnjava da je 2015. bilo više namenskih prihoda od naknada, nego što je bilo rashoda u budžetskom fondu.
„Naš stručni tim nije uočio aktivnosti i projekte koji ne pripadaju zaštiti životne sredine. Iz budžetskog fonda finansiraju se zakonom propisane obaveze monitoringa kvaliteta životne sredine i programi zaštite u zaštićenim područjima prirode u 2014. i 2015. godini“, navodi u analizi Maksimović.
Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine.
„Novac koji se prenese ostaje na poziciji životne sredine. Na primer, monitoring životne sredine se ugovara od juna do juna tako da deo novca prenosimo u narednu godinu. S druge strane, zbog procedura javnih nabavki, poslovi se ne mogu ugovarati od janura do januara. Prvi kvartal nam je uvek malo u zakašnjenju, upravo zbog procedura, usvajanja planova i dokumenata, a treći razlog je što imamo novac koji ne možemo da potrošimo. Na primer, dobili smo pet miliona dinara za kupovinu kontejnera za akciju ʼOčistimo Srbijuʽ, u međuvremenu je Republički fond za zaštiu životne sredine ukinut i mi svake godine prenosimo taj novac, jer ne smemo nenamenski da ga potrošimo“, kaže Reh.
DINAR, KOMUNALNI ILI EKOLOŠKI
Neretko, lokalne samouprave u nedostatku novca za poboljšanje komunalne infrastrukture rebalansom budžeta prebacuju novac iz ʼekološkeʽ u ʼkomunalnuʽ poziciju. Tako se novac koji je predviđen za unapređenje životne sredine koristi za deratizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju ili, na primer, za prskanje komaraca.
Snježana Mitrović iz Udruženja „Terras“, koje je osnovano 1990. i bilo jedno od prvih nevladinih organizacija koje su se bavile pitanjima organske poljoprivrede u Srbiji, smatra da bi trebalo transparentnije da se troši ekološki dinar grada.
„Mene je razočaralo što civilni sektor nije bio zainteresovan da razgovaramo na temu fonda za zaštitu životne sredine Subotice i o predlogu projekata koje bi kandidovali gradu prilikom izrade budžeta“, objašnjava Snježana Mitrović.
Nataša Đereg iz CEKOR-a, ekološka aktivistkinja koja godinama različitim projektima utiče na svest građana, kaže za Ekolist da, prema njenim saznanjima, ekološki dinar odlazi na zaprašivanje komaraca i slične poslove.
„Trebalo bi da civilni sektor može da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca. Biće sigurno promena zbog Zakona o lokalnim samoupravama i što će ekološka taksa da se pripoji porezu građana i mi nećemo imati mogućnost kontrole trošenja novca. Zbog toga što će sav novac od ekološke takse da se sliva u republički budžet i biće spojen sa porezom na imovinu. Kako će se novac od ekoloških taksi onda trošiti, ostaje nam da vidimo“, kaže Nataša Đereg.
Sekretar Sekretarijata za životnu sredinu i poljoprivredu Žika Reh objašnjava da je osnovni izvor prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, od koje se obezbeđuju sredstva u iznosu od 80 do 100 miliona dinara na godišnjem nivou: „Sredstva se koriste namenski, na osnovu programa koji donosi Skupština grada, uz prethodnu saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.“
NVO: (NE)TRANSPARENTNO
Iz ekološkog dinara na poziciji obrazovne aktivnosti, jačanje svesti, informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine 2015. godine izdvojeno 5.200.000 dinara, od kojih je tri miliona predviđeno za projekte civilnog sektora. Odobreno je 25 projekata. Saradnja civilnog sektora i lokalne samouprave je neophodna upravo u ovim obrazovnim i promotivnim aktivnostima, koje su u skladu sa programima zaštite životne sredine u Subotici. Međutim, civilni sektor smatra da dobijaju malo novca.
„Mislim da bi puno bolje bilo da, kada se raspisuju konkursi za nevladine organizacije, pojedinačni iznosi budu veći, jer realno iznosi od 50.000 ili 200.000 dinara kao podrška za projekat su minorni i ne možete da imate uticaj kakav bi trebalo“, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Sa njom se slaže i Snježana Mitrović iz „Teras“-a koja je i pre par godina pomogla lokalnoj samoupravi da napiše predlog teksta konkursa za projekte civilnog sektora.
„Mi smo predlagali gradu, ali nam predlog nisu usvojili, da se veća sredstva daju za nekoliko organizacija, ne sitno kao do sada. Pa makar se i svake dve godine raspisivao konkurs, jer se onda može normalno raditi. ʼTerasʽ je 2015. dobio 50.000 dinara, na kraju 30.000 dinara, jer nam nisu priznali deo troška.
Predstavnica Regionalnog Arhus centra u Subotici Barbara Sudarević kaže da redovno prati konkurse za civilni sektor i ističe da bi rezultati konkursa trebalo da budu transparentniji.
Konkurs za civilni sektor 2015. sadržao je jasne tematske celine, koje su definisane na osnovu prioriteta lokalne samouprave, i to: smanjenje udela organskog otpada i edukativne aktivnosti na realizaciji Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline.Građani ne znaju
„Redovno plaćam naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, samo ne znam na osnovu čega je plaćam. Kvadratura moga stana je ista već godinama, a iznos na računu za ekološku taksu se stalno menja“, kaže Rada iz Subotice.
Sa njom se slaže i Jadranka iz naselja „Prozivka“ koja smatra da ljudi treba da plate ekološku taksu.„Čula sam za ekološku taksu i redovno je plaćam. Čini mi se da ništa zauzvrat ne dobijamo za taj novac. Nisam videla neki ekološki boljitak, barem u mom naselju“, kaže Jadranka.
Nada takođe plaća ovaj „ekološki“ porez.
„Iskreno mislim da je ekološka taksa uvedena kako bi građani plaćali još neki porez. Jednostavno, da se građanima uzmu pare. Nije mi jasno gde se novac troši, šta se radi od njega. Nisam primetila da je neko drvo zasađeno ili nešto slično“, zaključila je Nada.
Šira verzija teksta objavljena je na portalu www.ekolist.org, Instituta za održivi razvoj i zaštitu životne sredine Zeleni krug iz Subotice
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
