"Levlje" krilo Sirize pravi svoju stranku

Dvadeset petoro poslanika, koji su činili „levlje“ krilo Sirize, a koji su ljuti zbog, kako su naveli, izdaje principa partije, koji odražavaju protivljenje merama štednje, formiraju stranku koja će biti treća po veličini u grčkom parlamentu, a predvodiće je bivši ministar energetike Panajotis Lafazanis. Postoji velika šansa da Narodno jedinstvo dobije i mandat za sastavljanje nove vlade, ocenjuje deo analitičara.

Cipras je svoju odluku o ostavci objavio u televizijskom obraćanju u četvrtak uveče. On je rekao da oseća moralnu obavezu da narodu pojasni sporazum o trećem međunarodnom paketu pomoći za Grčku, kao i sporne mere štednje koje taj sporazum iziskuje. Prošle nedelje je testirao sporazum u grčkom parlamentu, ali je naišao na veliku pobunu, budući da je gotovo jedna trećina Sirizinih poslanika glasala protiv paketa pomoći ili je bila uzdržana.

Govoreći na Bi-Bi-Sijevom radiju, ministar rada iz redova Sirize Jorgos Katrugalos je rekao da je potrebno da Vlada „ponovo potvrdi mandat“ da bi mogla da sprovede program za treći paket pomoći, kao i da je partija „obogaljena zbog izvesnog broja disidentskih poslanika.“

„To je suština demokratije, nemamo nikakvih problema da pitamo narod (za mišljenje). Ne želimo da vladamo protiv volje naroda“, rekao je Katrugalos i dodao da su Cipras i Vlada „uvereni u ispravnost naše politike i zrelost grčkog izbornog tela.“ On je naglasio da je Vlada uspela da postigne „najbolji mogući sporazum“ suočena sa „ekonomskom ucenom“. Kako je dodao, demokratija je funkcionisala u Grčkoj, ali je bila neuspešna na nivou EU.

Deo analitičke javnosti ocenjuje da se Cipras kocka i igra na kartu da će moći da umiri „pobunjenike“ u svojoj stranci i da dobije podršku javnosti za novi program pomoći za naredne tri godine. Taj paket obuhvata potpunu reformu grčkog ekonomskog sistema, kao i reforme zdravstvenog, poreskog, socijalnog i penzionog sistema. Cipras veruje, tvrde analitičari, da će obezbediti reizbor pre nego što budu osetne najveće posledice tih reformi, koje uključuju dodatna smanjenja penzija, povećanje PDV-a i spornog „solidarnog“ poreza na prihode. 

Upitan da li postoji opasnost da u zemlji poraste podrška za desničarske partije, Katrugalos je odgovorio da više nema „tipične konfrontacije između levice i desnice“, odnosno, kako je objasnio, ne postoji jasna razlika između Sirize i „političkih partija koje podržavaju oligarhije.“ Rezultat koji partija bude ostvarila na predstojećim izborima ne tiče se samo sukoba mišljenja u samoj zemlji, već predstavlja test koji će pokazati da li Evropa može da „neutrališe neoliberalnu politiku i uskladi mere koje vode ka recesiji i rast“, rekao je Katrugalos.

„Grčka će postati ogledalo budućnosti Evrope, u zavisnosti od toga kako ćemo sprovesti težak aranžman. Ovo nikada nije bilo samo grčko pitanje, već predstavlja širu konfrontaciju između dve vizije Evrope – socijalne i neoliberalne“, objasnio je ministar rada.

Grčki predsednik Prokopis Pavlopulos poverio je juče mandat za sastavljanje nove vlade lideru Nove demokratije Evangelosu Meimarakisu koji ima tri dana da postigne sporazum sa drugim liderima opozicije oko podele resora. Poznavaoci prilika, međutim, ukazuju da je mala verovatnoća da će u tome i uspeti. Oni takođe navode da ni ostale stranke – nova partija Narodno jedinstvo, ekstremno desničarska Zlatna zora, kao ni To Potami koja pripada centru nemaju dovoljno saveznika da bi mogle da formiraju vladu.

Ako nijedna partija ne bude mogla da formira koalicionu vladu, Parlament će biti raspušten, a novi izbori će biti održani u roku od mesec dana. Vladini zvaničnici su rekli grčkim medijima u četvrtak da će Grci najverovatnije birati novi Parlament 20. septembra. Čim Parlament bude bio raspušten, biće formirana prelazna vlada koju će predvoditi predsednica grčkog vrhovnog suda Vasiliki Tanu-Hristofilu, inače velika protivnica paketa pomoći.

Cipras, koji je na vlast došao pre sedam meseci, zahvaljujući obećanjima da će ukinuti mere štednje, i dalje je popularan u zemlji kao premijer koji je bar pokušao da se suprotstavi grčkim kreditorima. Velike su šanse da pobedi na izborima, petim po redu u poslednjih šest godina, tvrde analitičari. Sada već bivši grčki premijer je u TV obraćanju u četvrtak uveče naglasio da je prihvatanje zahteva kreditora da se i dalje sprovode stroge reforme bio jedini način da se obezbedi ostanak zemlje u evrozoni, što je, kako je rekao, ono što većina Grka želi, sudeći po anketama javnog mnjenja. Cipras je istakao da je ponosan na svoj premijerski mandat i da je dobio „dobar sporazum za zemlju“ nakon sedam meseci teških pregovora s međunarodnim kreditorima, iako je dovedena „na samu ivicu ponora“.

„Želim da budem otvoren s vama. Nismo dobili sporazum kakvom smo se nadali. Ali je ovaj (sporazum) najbolji koji smo mogli da postignemo. U obavezi smo da ga poštujemo, ali ćemo istovremeno dati sve od sebe da minimiziramo njegove negativne posledice“, rekao je Cipras.

Poverioci ravnodušni

Odluka Aleksisa Ciprasa da podnese ostavku na premijersku funkciju nije uznemirila grčke kreditore. Tomas Vajzer, šef Evropske radne grupe, koja priprema odluke za sastanke ministara finansija evrozone, kaže da je ovo bio „očekivani korak, a za mnoge ljude i poželjan korak da bi se dobila jasnija struktura u grčkoj vladi.“ „U oktobru ćemo imati sastanak na kojem ćemo razmatrati potencijalan otpis duga i nadamo se daljem napretku programa (nakon izbora)“, rekao je Vajzer.