Lična vizija futurističkog sveta

Postavljajući čoveka kao „biće neizvesnosti“ u pripovedački fokus ovog romana (holografa), Tomislav Osmanli sopstveni romaneskni svet pozicionira u distopijski diskurs, u 2039. godinu u kojoj se čitalac upoznaje sa nostalgičnim ljudskim bićima projektovanim u blisku, otuđenu i hipermerkantilnu budućnost.

I upravo je ta budućnost polje u kojem pisac – aktuelizujući uzbudljivu igru fantastičke fikcionalnosti – iznova otvara pitanja vremena i postojanja, istine i smisla, stvarnosti i iluzija, holografa kao preplavljene stvarnosti, a sve u okrilju „pripovedačkog zamagljivanja“ značenja – u priviđenju, avetima i utvarama jednog od najupečatljivijih simbola u ovoj knjizi – moćnog simulakruma.

Izvanrednim umećem oblikovanja i aktiviranja elemenata negativne utopije, dinamičnom dijalogičnošću i isceniranjem mnoštva pitanja u okviru jednog društva – kako u domenu politike, religije, kulture i (ne)duhovnosti, tako i u domenu novih tehnologija, (post)humanizma i (trans)humanizma – Osmanli u vreme sve veće ponude ideoloških utopija književno ubedljivo, donekle bajkovito, kritički usmereno u samu suštinu razvoja današnje civilizacije, čitaocima daruje sopstvenu viziju (kao jednu od mogućih alternativa) futurističkog sveta ne tako daleke budućnosti.