Majić: Pobuna protiv amandmana 1Foto: FoNet/Nenad Djordjević

Ministarstvo pravde trebalo bi da povuče predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, izjavio je u interjvuu FoNetu sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i protivljenje sudija, tužilaca, advokata, njihovih udruženja, pa i Vrhovnog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, označio kao „pobunu“, jer ne pamti da je struka ikada imala ovakvu usaglašenost.

Kao sagovornik u serijalu Kvaka 23, Majić je podsetio da je još prošle godine, govoreći za NIN, predvideo da će se u pravosuđu dogoditi „pobuna“, što je izazvalo oštre kritike, ali da nije mislio da će do nje „doći tako brzo“.

„Znao sam da stvari izmiču kontroli i da će, inače ćutljivo i trpeljivo, pravosuđe biti prinuđeno da reaguje, ali tada nisam verovao da će ta situacija nastati zbog ustavnih amandmana“, rekao je Majić novinarki Danici Vučenić.

Prema njegovoj oceni, danas nema nikog relevantnog u oblasti prava i pravosuđa koji nije izgovorio rečenicu: „Povlačite ove amandmane, oni su nepopravljivi“.

Upitan za konkretan okidač da pravosuđe ovako jedinstveno reaguje protiv predloga Ministarstva pravde, Majić je najpre ukazao na „politički patronat nad pravosuđem“, koji je, kao ključni razlog promene Ustava, prepoznala i Evropska unija (EU).

Drugi razglog je suviše blisko iskustvo prethodne reforme, koju većina ljudi u pravosuđu živo pamti, kao i način na koji su prethodni „usrećitelji“ pravosuđa nastupali i u čemu su „pravosuđe ostavili“, obrazložio je Majić.

Osvrćući se na „današnju hrabrost struke“, on je napomenuo da „ni jedno ozbiljno društvo ne počiva na sudijama herojima, već na sistemu sa garancijama koje su štit u vidu prava“.

Majić nije „preterani optimista“ da će sturka uspeti da ubedi Ministarstvo da povuče svoje predloge, ali je konstatovao da su se sudije i tužioci „ohrabrili, ne samo zbog živog sećanja na reformu 2009.godine i činjenice da i najveća kukavica, kada je previše maltretirate, izgubi strpljenje i kaže – dosta“.

Prema njegovom stavu, razlog je i što je svaka vlast, decenijama unazad, „gušila, davila, maltretirala i reformisala pravosuđe“, koje se „permanentno drži pod pritiskom, kako nikako ne bi evoluiralo i postalo bolje“.

„Ova reakcija je posledica shvatanja da će sudije, ako i preteknu, biti svedene na nivo administrativaca“, objasnio je Majić i ukazao da u ovom trenutku ne postoji komunikacija struke sa Ministarsttvom pravde.

On se, međutim, „nada da ima razuma i da komunikacija nije prekinuta u potpunosti“ i da će nešto od ovoga što struka predalaže „dopreti do ljudi koji o tome odlučuju“.

„Stvarno nije dobro da vi na mestu ministra pravde kažete:’U redu, cela struka je protiv ovoga, ali mi ćemo to gurati po svaku cenu'“, ukazao je Majić.

On smatra da Ministarstvo pravde tretira Venecijansku komisiju, kojoj se šalju na uvid predlozi promene Ustava Srbije, kao „isključivi faktor u ovom procesu, kao da Ustav donosimo za članove Venecijanske komisije, a ne za ovu državu“.

Upitan zašto su sadašnja rešenja gora od prethodnih, kada je Skupština Srbije izuzeta iz odlučivanja o predsednicima sudova i da Vrhovni savet sudstva (VSS) u svom sastavu više ne bi imao predstavnika izvršne vlasti, Majić je metaforično uzvratio da je „pravosuđe poput bolesnika kome je lekar zabranio šećer, kafu i slano“.

Umesto toga, „vi ga nalivate Koka kolom i alkoholom, što će ga poslati na mesto sa kog ste pokušali da ga sklonite“, ilustrovao je Majić i konstatovao da je „to učinjeno sa ovim amandamanima“.

Uklonjena je Skupština iz izbora predsednika sudova, nema ministra u članstvu VSS, ali je broj sudija u tom telu smanjen sa sedam na pet, precizirao je Majić.

Osim toga, u VSS je predložen ukupno parni broj članova od 10, pri čemu pet iz redova „istaknutih pravnika“, koje bira Skupština, primetio je Majić, ali „ne znamo po kom kriterijumu“.

Sporan je, po njemu, i predlog da takozvani „zlatni glas“ u odlučivanju pripada predsedniku VSS, koji bi dolazio iz redova „istaknutih pravnika“.

Na opasku da je ministarka pravde predložila da sudije, članovi VSS, uskraćivanjem kvoruma za odlučivanje, mogu da blokiraju odluke koje smatraju necelishodnim, Majić se „duboko nada da je ministarka pogrešila i da je to izrekla u brzini“.

„Ako ministarka pravde zaista smatra da bi probleme trebalo rešavati tako što bi sudije blokirale rad VSS, onda se u samoj njenoj izjavi vidi sva problematičnost takvog rešenja“, predočio je Majić.

On je apostrofirao i pitanje Pravosudne akademije, koja bi trebalo da postane ustavna kategorija, „što je, takođe, problematično, uključujući i nezavisnost te insitucije“.

Direktor Akademije ne bi ni pet minuta ostao na poziciji, ako bi se zamerio nekoj političkoj odluci, uveren je Majić, koji naglašava da je nezavisnost sudstva, pre svega, „garancija za građane koji sede preko puta sudija“.

Prema njegovom stavu, u ovom procesu oko ustavnih amandmana, na maestralan način je teza da su sudije tu da štite građane zamenjena u tezu da je Ministarstvo pravde tu da štiti građane od sudija.

Nigde u istoriji takav koncept nije postojao, podsetio je Majić, uvek su sudovi štitili građane od svevolje i samovolje izvršne vlasti

Upitan o odgovornosti sudija i postupanju pravosuđa u različitim situacijama, poput Savamale ili nedavnog slučaja direktorke lokalnog komunalnog preduzeća iz Vršca, on je odgovorio da „sudstvo apsolutno nosi svoj deo odgovornosti za to što mu građani nedovoljno veruju“.

„I ne samo za to, već i što se nalazi u ovoj situaciji u kojoj se nalazi“, ocenio je Majić, koji tvrdi da se vlast ne bi ovako odnosila prema sudstvu da je sudstvo ranije bilo glasnije i da nije, istorijski gledano, pristajalo na različite ustupke vlastima.

Čini se, međutim, „da je ova reakcija sudija i tužilaca upravo svest da, ako ovo zaista postane naš ustavni okvir, možemo u potpunosti, na duži rok, da zatvorimo radnju i napustimo bilo kakvu ideju da ćemo postati uređeno društvo, koje ima vladavinu prava“, upozorio je Majić.

Upitan na koji način „zarobljena država“, kako je Evropska komisija u Strategiji proširenja EU opisala sve zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbiju, može da reformiše pravosuđe, Majić je odgovorio: „Na način na koji su i druge države, na njihovu sreću, to učinile mnogo ranije“.

„Isključivo borbom struke sa kapacitetima koje imaju na raspolaganju i informisanjem građana za šta se zapravo sada struka bori“, obrazložio je Majić, „jer građani trenutno ne prepoznaju da se danas sudije bore za njih“.

On je predvideo da se „za neku godinu niko neće sećati današnjih reformatora, kao što se niko ne seća onih prethodnih, ali da će ostaviti, prvenstveno građanima, pravosuđe kojim će biti neuporedivo nezadovoljniji nego danas, sa još jednom velikom prokockanom šansom da se ostvare promene“.

„Kao retko kada, bitka koju pravosuđe sada vodi, poklapa se sa interesima građana. Ako dobijemo sudije i tužioce koji su još manje nezavisni i samostalni nego sada, bićemo miljama daleko od struke koja će bilo šta moći da pokrene, osim džepne krađe ili će eventualno biti upregnuta u službu obračuna sa političkim neprijateljima ljudi koji su na vlasti“, poručio je Majić.

„Ako smo spremni da gradimo takvo društvo, to treba reći građanima, jer ima i takvih oblika uređenja“, ocenio je on i ukazao da se „sada sa pravosuđem pokušava ono što je učinjeno medijima“.

„Svi mi možemo da radimo nešto drugo, ali problem je za građane što će naša mesta popunjavati ljudi koje je vlast želela da vidi na njima, ne zato što su boljeg proseka, nego zato što su trpeljiviji i čutljiviji i što neće praviti probleme“, smatra Majić.

Na pitanje da li je EU od pomoći kada je reč o promenama u pravosuđu, Majić je odgovorio: „Videćemo, nadamo se da jeste“.

On je, istovremeno, ukazao i da predlozi Ministarstva pravde zemlju „ni malo ne približavaju, već je miljama udaljavaju od evropskih standarda“.

„Ipak, moja ekspertiza prestaje kod ravni politike“, naglasio je Majić, koji ne može da bude „siguran kakvi sve aranžmani postoje između Srbije i EU i da li će se iskazivati međusobna spremnost na ustupke“.

Naravno, nikada neće biti javno rečeno da će Unija, zbog drugih interesa, malo da zažmuri nad činjenicom da se „pravosuđe drži pod šapom“, ali bi građane, prema njegovim rečima, „trebalo upozoriti da ćemo se, čak i da sada prođe ceo paket, ponovo suočiti sa problemom pravosuđa kad dođe momenat učlanjenja u EU“.

Setite se reizbora iz 2009.godine, koji je EU inicijalno podržala, pa kada je videla da su stvari krenule po zlu i u šta se sve pretvorilo u praksi, onda je reterirala i rekla da to ne dolazi obzir, rekao je Majić.

Prema njgovoj oceni, ništa nam ne garantuje da će ta ista Unija, čak i da prođu sada amandmani, za neko vreme reći: „Vaša realnost je loša i ne možete biti članovi EU“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.