Matica srpska: Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba ukinuti i doneti nov 1Foto: Facebook/Galerija Matice srpske/Martin Candir

Na skupu stručnjaka iz oblasti srpskog jezika, koji su povodom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti organizovali Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, zaključeno je da su tim Zakonom „ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga jezika, saopšteno je danas.

U saopštenju Matice srpske se navodi da je „nedopustivo donošenje Zakona čiji je neodvojiv element obavezna upotreba ‘rodno osetljivog jezika’, propisana bez valjane javne provere njegove opravdanosti i bez konsultovanja i saglasnosti struke i njenih organa“, kao i da imajući u vidu sve njegove nedostatke, „ovaj zakon treba ukinuti i doneti nov“.

Dodaje se da je „nedopustiva obligatornost u upotrebi ‘rodno osetljivog jezika’, uz uvođenje cenzure, verbalnog delikta i drakonskih kazni“.

„Time je uveden jezički totalitarizam i prekršeno ustavno pravo svakog građanina Srbije – pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se navodi i da takva praksa ne postoji u Evropskoj uniji, o čemu svedoči Pravilnik o rodno neutralnom jeziku u Evropskom parlamentu koji propisuje „da se upotreba rodno osetljivog jezika preporučuje i to u onoj meri u kojoj se ne narušava struktura datog jezika“.

„Ako zakonsko nametanje ‘rodno osetljivog jezika’ nije deo evropskih propisa i vrednosti, niti njegova upotreba ima uporište u postojećoj normi srpskog jezika (onako kako se propisuje Zakonom), postavlja se pitanje na osnovu kojih vrednosti, kriterijuma i standarda zakonodavac ovo nameće“, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi „rodno osetljiv jezik“ definisan je samo jednom rečenicom, koja dopušta najrazličitije individualne interpretacije, „što može dovesti do zabune i nesigurnosti među govornicima, a naročito među pravnicima, koji treba da primenjuju Zakon“.

„Imenički rod u srpskom jeziku, dakle, ne zasniva se kao kategorija na ‘oblicima za rod’, nego je on klasifikaciona kategorija – neke imenice su prosto muškog, druge ženskog, treće srednjeg roda i ne menjaju se po rodovima. Bukvalizam nametnut Zakonom mogao bi dubinski promeniti srpski jezik“, navodi se u saopštenju.

„Najstrože mora biti osuđen ovakav obračun države sa sopstvenim društvom i nasilna promena tradicionalnog kulturnog obrasca, koji, sam po sebi, nikoga ne ugrožava“, navodi se u saopštenju i dodaje da se može zaključiti da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti „uvodi nejezik“.

U saopštenju se navodi da je „poražavajuće da je Skupština Srbije po ubrzanoj proceduri usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a nov Zakon o upotrebi jezika i pisma, koji se dugo obećava predstavnicima srbistike, s već pripremljenim i usaglašenim nacrtom, biva odbačen i pre dolaska u skupštinsku proceduru“.