Migranti ne donose opasnost od terorizma 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ

Zvanične procene bezbednosnog rizika zbog prolaska izbeglica kroz Srbiju ne postoje, odnosno takvi podaci nisu javno dostupni.

Uprkos tome, kako za Danas kažu u Komesarijatu za izbeglice, nadležni državni organi i službe od početka migrantske krize 2015. godine pomno prate bezbednosnu situaciju i Komesarijat „odlično sarađuje sa pomenutim službama, upravo u cilju sprečavanja potencijalnih incidenata i krivičnih dela“.

Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje za Danas da, iako ne postoje zvanične procene ovog bezbednosnog rizika, ima dosta podataka i akademskih istraživanja na ovu temu.

Takođe, Marija Đorić, viši naučni saradnik na Institutu za političke studije ističe za Danas da „za sada migranti ne predstavljaju veći bezbednosni problem u smislu nasilnog ekstremizma i terorizma“. Kako dodaje, znajući da su kroz Srbiju migrantskom rutom prošli neki pojedinci koji su u evropskim zemljama izvršili terorističke akte – mora se biti na oprezu.

– Desni populisti rutinski naduvavaju bezbednosne rizike od migracija. U realnosti, ovi rizici postoje ali su daleko manji nego što se predstavljaju. Primera radi, u jeku migrantske krize 2016. godine, kada je kroz Srbiju prošlo oko 600.000 migranata, oni su počinili svega 55 krivičnih dela od ukupno 96,237 koliko je tada počinjeno u našoj zemlji. Onu su dakle počinili svega 0.05 odsto krivičnih dela što je manja stopa kriminaliteta nego u lokalnoj populaciji. Osim toga, oni su uglavnom činili lakša krivična dela, a terorističkih dela uopšte nije bilo. U Evropi tokom prethodnih nekoliko godina jeste bilo nekoliko terorističkih napada u kojima su počinioci bili migranti ali iz toga ne treba izvlačiti pogrešne zaključke da se opasnost od terorizma značajno povećava sa migracijama – kaže Filip Ejdus za naš list.

Da ne postoje bezbednosni rizici po Srbiju zbog mešovitih migracionih tokova, odnosno rizici od narušavanja opšte bezbednosti zemlje ili građana, rekli su za Danas i u Komesarijatu za izbeglice, čije osoblje je upoznato sa podacima nadležnih institucija koje su zadužene za procene i sprečavanja situacija ugrožavanja bezbednosti.

– Prema statističkim podacima, broj krivičnih dela (ukupan broj, uključujući i ona koje su počinili migranti) je u padu, a i informacije o incidentima i krivičnim delima u kojima učestvuju migranti govore da je preventivno delanje državnih organa na polju bezbednosti prilično uspešno – ističu u Komesarijatu.

Filip Ejdus, kaže da veruje da MUP i BIA pažljivo prate situaciju, i da, koliko je njemu poznato, u Srbiji niko iz migrantske populacije nije osumnjičen da je pripremao teroristički napad niti je bilo preventivnog delovanja u cilju sprečavanja napada.

– Ovo je pre svega humanitarni problem i te ljude treba posmatrati kao žrtve. Ogromna većina njih su izbeglice koje beže od strahota rata ili represije dok ostali napuštaju svoje domove zbog siromaštva, gladi i klimatskih promena. Srpski narod je kroz svoju istoriju takođe morao da beži sa svojih ognjišta i da se nastanjuje u drugim zemljama i zbog toga me svaki put iznenadi kada čujem antimigrantske stavove od ljudi koji sebe predstavljaju patriotama. Na kraju krajeva, treba imati na umu da i mi snosimo mali deo odgovornosti za ratove od kojih izbeglice beže s obzirom na naš veliki izvoz naoružanja i vojne opreme za koje se zna da završava na ovim ratištima. Najmanje što možemo da učinimo za ove nesrećne ljude jeste da ih pustimo da prođu kroz našu zemlju i naravno ukoliko žele ovde da ostanu, u skladu sa svojim mogućnostima, da im pomognemo da započnu neki novi i srećniji život – zaključuje Filip Ejdus.

U Komesarijatu za izbeglice ističu da je „migracija velikog broja ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka i Severne Afrike uzrokovana je različitim razlozima“.

– To nisu samo ratovi, oružani sukobi i razaranja, koja jesu pogodila dobar deo zemalja iz kojih izbeglice i migranti dolaze, već i siromaštvo i loša ekonomska situacija, prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama, itd. Takođe je vidljivo da tržišta razvijenih zemalja EU imaju potrebu za dodatnom radnom snagom i da mogu da apsorbuju značajan deo migrantske populacije – tvrde u Komesarijatu.

Smatram da u bezbednosnom kontekstu, kaže Marija Đorić, migranti nisu opasni dok su u tranziciji, što je slučaj sa Srbijom, ali, napominje naša sagovornica, mogu predstavljati potencijalnu opasnost kada je reč o nasilnom ekstremizmu, onog momenta kad se stacioniraju na krajnoj destinaciji, a to su za sada zemlje zapadne Evrope.

– Imajući u vidu da su Srbi „izbeglička nacija“, jer su tokom vekova mnogo puta proterivani sa svojih ognjišta, većina naših građana ih je prihvatila sa empatijom, što su u više navrata potvrdili i sami migranti. Međutim, postoje određene marginalne grupe ekstremnih desničara koji sebi daju za pravo da se „obračunavaju“ sa migrantima, smatrajući ih potencijalnom opasnošću za svoju naciju i državu. U prilog tome govore i lažne vesti koje su preplavile naše medije, a koje su upravo plasirane od ekstremista, sa ciljem zastrašivanja javnog mnjenja i pričom kako će migranti „okupirati Srbiju“ – zaključuje Marija Đorić.

Trenutno u Srbiji 28.402 izbeglica

Procenjuje se da je u periodu 2015-2016. godine kroz Srbiju prošlo više od milion migranata. Što se tiče perioda od 2017. godine do sada, Komesarijat za izbeglice i migracije poseduje sledeće podatke o broju migranata koji su boravili u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat: 2017 – 24.251, 2018 – 22.790, 2019 – 34.862, 2020 – 63.408, 2021 (do 29.06.2021.) – 28.402.

Tekst je nastao u okviru projekta „Odgovor zajednice: aspekti razumevanja savremenih bezbednosnih izazova u Srbiji“ koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“.Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.