Što bi se reklo, by mistake, tek je nedavno otkriveno da Mile Budak, ustaški ministar, ideolog i književnik, ima ulicu sa svojim imenom u Čapljini. Tačnije rečeno, i u Čapljini. U toku realizacije projekta „adresnog registra“, koji finansira Kraljevina Švedska navodno je otkrivena ta čapljinska ulica, na iznenadno iznenađenje medija.
Došlo je do toga u godini kad se u BiH održavaju lokalni izbori, ali ta je ograda podjednako bezvredna u odnosu na skandal, koliko je bezvredan i uvredljiv uobičajeni traktat o tome da je Budaku, ne samo u Čapljini, ulica poklonjena ne zato što je bio Pavelićev ministar nego zato što je bio književnik. Na Opštinskom veću Čapljine registar adresa je zbog toga pao, ali Mile Budak ni tada nije. Načelnik Opštine Čapljina Smiljan Vidić (HDZ) je rekao da je ime te ulice nasleđe od prošlih vlasti, onih iz 90-ih godina, a onda je dodao ovih dana toliko modernu floskulu: on je protiv toga da se imena ulica, trgova i slično daju po ratnim zločincima ali i po predstavnicima bilo koga totalitarnog sistema.
Tako je praktično otvorena mogućnost beskonačnih rasprava o ulicama koje nose imena komunističkih čelnika na čelu sa Titom i time prilika da ulica Mile Budaka, čekajući reciprocitet, poživi još koju desetinu godina, a najmanje do lokalnih, pa onda do nekih sledećih izbora. U najgorem slučaju propašće projekat registra adresa budući da je predsednik Opštinskog veća Čapljine Inel Šejtanović (SDA) odbio da ga potpiše ukoliko u tom registru, „u kome svoju ulicu nema nijedan Bošnjak“, ostane i Budakova ulica.
Mile Budak je, kad je pravo na svoje ime na javnoj instituciji ili ulici u pitanju, najtvrdokornija od svih negativnih istorijskih ličnosti u ovom regionu. On svoju ulicu ima i u Mostaru. Kao i još nekoliko ličnosti iz njegovog ideološko-političkog kruga: Jure Fancetić, Ante Vokić i Mladen Lorković. Kao što je poznato Statut grada Mostara oboren je odavno pred Ustavnim sudom i taj grad funkcioniše podeljen između Hrvata i Bošnjaka, bez Gradskog veća, sa večitim gradonačelnikom Ljubom Bešlićem (HDZ) i sa ulicama pomenutih ustaških bisera. Pre više od šest godina, ovoj je novinarki u Mostaru o sporu oko „tih skandaloznih imena“ govorio Suad Hasandedeić (SDA). On je tvrdio da su te ulice u Mostaru imenovane 2002. godine i da su Bošnjaci otad nastojali da do promena dođe i da se sve ulice i trgovi u gradu imenuju uz saglasnost sva tri naroda. Kao što smo neki dan videli, ništa od toga. Inače. Mile Budak, kreator ustaških rasnih zakona, kako je ova novinarka imala prilike da se uveri, deli ulicu sa pesnikom Aleksom Šantićem.
Pre mesec dana je Denis Bećirović (SDP), poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH podneo inicijativu da se Budaku, Francetiću, Vokiću i Lorkoviću odlukom tog tela, oduzmu ulice u Mostaru. Bećiroviću je oštro odgovorio gradonačelnik Mostara podsećajući ga najpre da se meša u tuđa posla, pa da ima i pametnijeg reformskog posla, i najzad da je Gradskom veću Mostara on (Bešlić) dvaput predlagao da se tim trima ulicama daju imena bosansko-hercegovačkih pesnika, ali da taj predlog nije prošao jer su protiv bili baš ovi što su „sad došli pameti“!? Dakle, SDP?
Budak je tako ulicu sa svojim imenom dosad sačuvao zahvaljujući međunacionalno-međustranačkim nadgornjavanjima, a drugačije neće biti ni ubuduće. Kao što rekosmo lokalni izbori u BiH samo što nisu. Niko nikom ne sme stvoriti priliku za prikupljanje poena. Ipak više nego paradoksalno zvuči da su se, zbog starih neslaganja sa Bećirovićem, njegovoj inicijativi usprotivile i srpske stranke u parlamentu BiH. Pa je Aleksandra Pandurević iz SDS za Nezavisne izjavila da ta stranka nije još o inicijativi odlučivala, ali da „odranije imamo stav da sve što dolazi od Bećirovića nema podršku SDS-a“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
