Foto: FoNet/ Marko DragoslavićMladi pravnici, kao pripravnici u pravosudnim organima, nisu spremni za praktične poslove, a pošto steknu diplomu, slabo su zainteresovani za poslove u pravosuđu, pa 58 odsto želi da se bavi advokaturom, pokazalo je istraživanje sa studentima 4. godine Pravnog fakulteta u Beogradu koje je danas objavio Centar za pravosudna istraživanja (Cepris).
Istraživanje „Percepcija o praktičnim pravničkim znanjima i veštinama, stečenim tokom studija i pripravničkog staža“ pokazalo je da su poslovi u pravosuđu manje atraktivni – samo 10,2 odsto studenata želi da se zaposli u sudstvu, a 8,4 odsto u tužilaštvu.
Za poslove u pravosuđu zainteresovani su studenti nižih prosečnih ocena, dok oni najbolji, sa prosečnom ocenom između devet i deset, biraju najčešće advokaturu, nalaz je istraživanja Ceprisa.
Najvažniji motivi kojima se ispitanici rukovode u izboru profesije su mogućnost napredovanja, autonomija u radu i visina primanja.
Prema njihovom mišljenju, radno okruženje koje najbolje odgovara tim zahtevima je advokatura, a ne sudstvo i tužilaštvo. Istraživanje pokazuje i da studenti sudijsku profesiju doživljavaju kao neperspektivnu, na meti stalnih pritisaka i kao slabo plaćenu.
Iako se profesija sudije, kako je navedeno, tradicionalno smatra jednom od najuglednijih pravničkih profesija u svakom društvu, u Srbiji danas pred budućim sudijama stoje, međutim, brojni izazovi.
Preovlađuje mišljenje da je položaj sudija pogoršan važećim Ustavom iz 2006. godine, što je delimično otklonjeno ustavnim amandmanima iz 2022. godine.
Osim slabijeg institucionalnog položaja, sudije doživljavaju i direktne i indirektne pritiske, najčešće od izvršne vlasti.
O odnosu države prema sudijama govori i činjenica da, prema navodima Društva sudija Srbije, udruživanje sudija nije podržano i da država u najboljem slučaju ignoriše, a u najgorem slučaju otvoreno opstruiše rad njihovih udruženja.
Polovina sudija u Srbiji smatra da sudstvo nije dovoljno jako da pozove na odgovornost izvršnu vlast i da njegova pozicija nije dovoljno sigurna da obezbedi nezavisnost pravosuđa.
Ustavom Srbije nisu propisane ni posebne garancije koje se odnose na materijalnu nezavisnost i visinu zarada sudija, navodi Cepris u istraživanju.
Čak 87 odsto sudija u Srbiji smatra da nije adekvatno plaćeno za posao koji obavlja, a samo osam odsto da je njihova plata zadovoljavajuća.
Stav da sudijska plata ostvaruje „garanciju nezavisnosti“ zastupa samo 11 odsto sudija, dok više od trećine smatra da je ta funkcija ispunjena makar polovično.
Još jedna važna odlika srpskog pravosuđa je njegova feminizacija – istraživanje govori da su u Srbiji 71 odsto sudija žene.
Pitanje šta sudiju ili tužioca čini dostojim za obavljanje pravosudne funkcije zbunilo je najveći broj sagovornika. Nedvosmislen utisak svih sudijskih i tužilačkih pripravnika je bio da se na osnovnim studijama stiče mnogo više teorijskog nego praktičnog znanja i da je sticanje praktičnih veština rezervisano mahom za poslednju godinu studija.
Iako su zadovoljni stečenim znanjima tokom obavljanja pripravničkog staža i ličnim napredovanjem, sudijski i tužilački pripravnici kao najveću manu ističu svoj materijalni položaj.
Većina ispitanika izjavila je da ne prima nikakvu nadoknadu za svoj rad i često je primorana da radi dodatne poslove da bi se izdržavala.
Istraživanje je sprovedeno primenom kvalitativne metodologije, na uzorku podeljenom na tri grupe ispitanika: sudijske i tužilačke pripravnike i volontere, sudijske i tužilačke pomoćnike i sudije i tužioce. Terenski rad je sproveden u septembru i oktobru 2024.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
