Može li se biti stručan ako ćutiš iz koristi?

„Da li su i ako su se ogrešili, u čemu je odgovornost rukovodilaca i ‘stručnjaka’, sa ili bez navodnika, iz elektroprivede koji su znali da nijedan remont nije urađen, da se izvozi električna energija, a pri tome su ćutali, iako su Vlada, zaduženi ministar i direktor EPS-a uveravali građanstvo da je sve spremno za zimu. Ni glas nisu pustili iako su znali da su duga isključenja neminovna… Poput njh su se ponašali ljuidi na železnici; stručnjaci u bankama su znali da se neovlašćeno koristi i iznosi novac iz zemlje. Direktori i šefovi odeljenja bolnica i domova zdravlja su gurali glave u pesak dok nije bilo osnovnog sanitetskog materijala… Novinari u medijima pod kontrolom tiranije su se držali poslušno crnih lista, ćutali su ili pisali ono što treba. Profesori na fakultetima su okretali glave dok su iz amfiteatra najamljeni batinaši iznosili njihove kolege…“, stoji u pomenutom tekstu tadašnjeg uglednog dopisnika Danasa iz Brisela i Pariza.

Autor je bio uverenja da intelektualna elita ne sme da zatvara oči i usta na tuđa (ne)dela, naročito ona na opštu štetu.

„Pri tome niko od njih ne može da se pravda da nije bilo načina da se saopšte nepočinstva bivšeg režima… Gospodo, bilo je načina… A oni su ćutali! Štitili su sebe, svoje porodice, svoja primanja, povlastice. Nisu se obazirali na one koji su digli glas jer nisu mogli da ćute i koji su najčešće platili…“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Za njegov pojam, uz kvalitete takvih osoba stoji veliki znak pitanja.

„Ključno pitanje je da li nemoralna osoba, osoba koja zarad svoje koristi, mira, ćuti može zaista da bude stručna! Uveren sam da je odgovor jasan; ne može, jer nemoralnu osobu prilikom odluka, delovanja i ne rukovodi stručnost, čak i ako je poseduje, već isključivo lični interes. Prema tome stručnost tih osoba je bez ikakvog značaja, odnosno oni su poslovno upotrebljivi isto koliko i nestručna ili nedovoljno osposobljena lica. Pri tome moralne ali nestručne osobe je moguće naučiti poslu – nemoralne moralu nikada“.

Potpisnik sociološki i politički zanimljivog štiva smatra da opisanu kategoriju osoba ne treba stavljati na stub srama, jer bi time bila relativizovala krivica naredbodavaca i direktnih izvršilaca, niti ih ostavljati bez hleba, već…

„Naravno, niko ne zagovara da ti stručnjaci ‘racionalnog’ ponašanja budu poslati na ulicu, ali ako zaista želimo oporavak društva oni moraju da budu uklonjeni sa svih rukovodećih i savetodavnih mesta, a na njihovo mesto treba postaviti pre svega moralno ispravne osobe, koje će znati da se usprotive odlukama protivnim struci, pa i po cenu gubitka zaposlenja.“

Dvadeset godina posle situacija je još drastičnija. Neki stručnjaci avanzuju na konto svoje poslušnosti, a drugi trpe posledice zbog nepristajanja da idu preko crvene linije.

„Otkaz sam dobio jer sam se suprotstavio odluci direktora da bez konsultacija sa stručnim delom Agencije, znači sa nama koji to radimo u odeljenju, promeni kriterijume koji na časovnom nivou prikazuju koncentracije polutanata. Ja sam svestan da radim za građane, za državu, a ne za direktora koji je samo na čelu institucije koja treba da radi isključivo po zakonu“, tako je nedavno dobijeni otkaz, godinu i po dana pre penzije, objasnio smenjeni načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović.

Obrazloženje poslodavca glasi „nije obezbedio adekvatno održavanje većine mernih stanica, koje su zbog toga nedopustivo zapuštene“, mada su brojna ekološka društva složna u saznanju da je priznati stručnjak platio ceh zbog odbijanja da učestvuje u naručenom prikrivanju stvarnih srazmera zagađenja.

„Notorna laž. Stanice su u perfektnom stanju, u najboljem, od 2011. godine kad su bile potpuno nove… To govore izveštaji, to govore rezultati koji se navode u našem izveštaju i sa čim se čak i direktor hvalio. Osećam se izuzetno poniženo, pre svega profesionalno, ali i ljudski, jer je u pitanju neistina iza koje je čak stavljen pečat i potpis države“, priznao je čovek koji je svojevremeno postavio svih 36 mernih stanica Agencije.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.