Selektivni izlov riba iz Palićkog jezera, foto: J. Patarčić“Ovde se bavimo zaštitom biodiverziteta, a kao jednu od nuspojava svakako očekujemo da će jezero imati takav kvalitet da se vrati kupačima. To nije direktno cilj ovog projekta, već zaštita biološke različitosti, a što se tiče samog kvaliteta jezera sa nekog estetskog ili higijenskog aspekta vezano za kupanje, to može samo da bude jedan dobar nusproizvod naših aktivnosti”, kaže Marko Stojčić, konsultant na projektu “Ecolacus”.
Na Palićkom jezeru je u toku selektivni izlov riba, koji se sprovodi u okviru projekta “Ecolacus” da bi se smanjio broj nepoželjnih, invazivnih vrsta.
Zbog toga su ribari rano jutros izašli na obalu i svojim čamcima se uputili ka mrežama.
Iz ukupno osam mreža koje su postavili u četvrti sektor jezera, izvadili su oko 900 kilograma ribe, a prizor koji su zatekli, prvo u mreži, a potom i u čamcu, isti je kao i prethodnih pet izlova – babuške dominiraju Palićkim jezerom.
“Izlov je počeo 7. februara, a trajaće do kraja meseca. Do sada smo izvadili 20 tona babuški. Naravno, uvek radimo selekciju i ono što je plemenita riba, vraćamo u jezero”, kaže Marta Dobo, direktorka JP “Palić-Ludaš”.
Koliko je ova invazivna vrsta zastupljena u Palićkom jezeru, pokazuje podatak da je na početku projekta bilo predviđeno da se uzvadi ukupno 50 tona babuški i da se tu selektivni izlov završi.
“Međutim, sad smo već 200 tona prešli, ne možemo da zamislimo koliko ribe ima, ali to ćemo monitoringom pratiti, kao i do sada”, dodaje Dobo.
Ipak, babuške nisu jedine invazivne vrste u Palićkom jezeru, već ima sunčanice i patuljastog američkog somića, a neretko se u mrežu uhvate i domaće, autohtone vrste riba koje ribari odmah vraćaju u jezero.
“Ima tu dosta šarana, smuđa, što i svaki pecaroš može da potvrdi, da ima lepih primeraka. Ponekad naiđemo i na štuku, što je takođe dobar znak, jer štuka je osetljiva vrsta, i razne druge vrste, ali u manjim količinama”, kaže Vinko Tamaš, stručni saradnik za zaštitu prirode u JP “Palić-Ludaš”.
Dobar znak pokazuje i monitoring kvaliteta vode u jezeru, koji Zavod za javno zdravlje Subotice sprovodi svakog meseca.
Prema rečima Marka Stojčića, već sada se može videti da se situacija sa parametrima koji se posmatraju poboljšava, a kako Marta Dobo dodaje, o tome svedoče ljudi koji dolaze na jezero.
“Pecaroši, veslači i jedriličari sami potvrđuju da je voda boljeg kvaliteta, ali mi ćemo stručnu analizu, zvaničan monitoring napraviti, gde ćemo još više saznati o tome u kakvom je stanju sada jezero”, kaže Marta Dobo.
Boljem stanju jezera trebalo bi da doprinese i poribljavanje, koje se sprovodi uporedno sa selektivnim izlovom.
Tako je prošle godine Palić postao dom somovima koji su na ovaj način uneti u jezero, a ove godine se planira poribljavanje smuđem, štukom i drugim domaćim vrstama.
“Somovi su se lepo primili, što smo videli kada smo vadili mreže i ne mogu da dam tačno procenu, ali dok treba, JP ‘Palić-Ludaš’ će raditi ove selektivne izlove”, ističe direktorka preduzeća.
Projekat “Ecolacus” je u završnoj fazi, a sve planirane investicije su u najvećoj meri završene i predate upravljačima.
U ovoj godini u planu je još jedan selektivni izlov u septembru, budući da se on ne sprovodi tokom mresta, kao i da se optimizuje rad svih sistema koji su izgrađeni, uz monitoring parametara Palićkog jezera.
“Procenjeno vreme zadržavanja vode u Palićkom jezeru je oko devet meseci. Dakle, ono što sada uđe u jezero, tek će za devet meseci da izađe, stoga je potrebno sačekati još jedno određeno vreme da se pun uticaj i efekat svih mera koje su bile sprovedene u okviru projekta pokažu i u stvarnosti”, poručuje Marko Stojčić.
Babuška i za ljudsku upotrebu
“Babuška i slične vrste su dobre za konzumaciju. Napravili smo tokom ostalih izlova analizu u Veterinarskom institutu u Subotici i svi parametri su dobri. Rezultati su pokazali da može da se koristi za ljudsku upotrebu i da tu nema problema, kao što smo mislili ranije da možda ima nekih zaraznih bolesti”, kaže Vinko Tamaš.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
