Naredne školske godine 170 prvaka manje

Naredne školske godine u prvi razred četiri pirotske osnovne i jednu specijalnu školu biće upisano 360 dece, što je čak za 170 prvaka manje nego ove školske godine.
Opštinski prosvetni inspektor Dušan Spasić kaže da će i naredne jeseni mnoge školske klupe biti prazne.
– Pripremni predškolski program pohađa 377 mališana i možda sva deca neće poći u školu, ali je evidentno da će prvaka biti mnogo manje nego prošle godine.To, praktično, znači da će biti manje gotovo šest odeljenja od po tridesetoro učenika i da će šestoro učitelja i nastavnika, delimično ili potpuno, ostati bez fonda časova – kaže on.

Dečji dodaci

– Sve je manje žitelja u selima, čak i u prigradskim. Najveći uzrok pada nataliteta jeste to što u selima nema mladih. Oni su trbuhom za kruhom krenuli u grad i u potrazi za poslom odlažu brak. Nezaposlenost i nerešeni stambeni problemi utiču takođe na pad nataliteta, ali i sve veći broj žena koje se odlučuju na abortus. Naravno, prisutan je i takozvani lični egoizam u porodicama koje imaju uslova da podižu ne samo jedno nego više dece. Ne treba zaboraviti ni veoma mali iznos dečjeg dodatka koji nije uopšte nikakav stimulans – kaže Stanisavljevićeva.

– Ove školske godine broj učenika koji završavaju osmi razred i koji će krenuti u srednju školu biće manji za 90 u odnosu na prošlu godinu. I ovde će, naravno, mnogi prosvetari ostati bez odgovarajućeg fonda časova – kaže Spasić.
Jedan od razloga što se broj novorođenih smanjuje jeste i velika nezaposlenost i nerešena stambena pitanja. Prema evidenciji Filijale nacionalne službe zapošljavanja na posao u Pirotu čeka više od 8.000 nezaposlenih.
Načelnica ginekološko – akušerskog odeljenja pirotske bolnice dr Borina Manić smatra da je pad nataliteta posledica ekonomskog faktora, ali da on nije na prvom mestu.
– Problem rađanja dece je jedan kompleksan problem koji društvo mora da rešava. Mladi ne žele da rađaju decu, ne žele bračnu zajednicu niti obaveze, žive kod roditelja. Najlakše je reći da nemaju posao ili krov nad glavom. Problemom bele kuge mora ozbiljnije da se bave same porodice, crkva, škole. Nije nikakav razlog što je dece sve manje to što se mnogi parovi pravdaju nerešenim stambenim pitanjem ili zaposlenjem. Ima dosta bogatih porodica koje imaju sve uslove za više dece, a oni ipak imaju jedno ili dvoje – kaže dr Manić.
Na pad nataliteta utiče i veliki broj namernih prekida trudnoće. Na ovom odeljenju se godišnje obavi veliki broj abortusa, ali je tačan broj sigurno mnogo veći pošto se mnoge žene za ovakve intervencije obraćaju lekarima u privatnim ordinacijama.
– Broj rođenih beba od 1990. do 1996. godine kretao se oko 950 godišnje. Izuzetak je 1994. godina kada je u našem porodilištu rođeno 1.008 beba. Od 1997. godine broj novorođenčadi se smanjuje, a posebno od 2000. godine naovamo. Pre osam godina rođeno je 796 beba, 2001 – 756, 2002. godine – 751, 2003. godine – 756, 2004 – 780, 2005 – 690, 2006 – 663, prošle godine 662, a za prva dva i po meseca ove godne 131 beba. Od 2000. godine broj pobačaja se kretao od 557 te godine, prošle 212, a sada 58 abortusa – kaže dr Borina Manić.
Šef Službe za poslove društvene brige o deci opštine Pirot Slavica Stanisavljević kaže da je poražavajuća činjenica da je više umrlih nego rođenih u opštini i da bela kuga sve više uzima maha.