Naš kapital su ljudi sa vizijom

Tim povodom upriličena je svečana sednica na kojoj je odbornicima i prisutnim gostima iz zemlje i inostranstva prikazan kratki film u kome su pobrojane aktivnosti lokalne samouprave u protekloj godini. Iskoristili smo upravo te podatke da postavimo nekoliko pitanja gospodinu Ignjatu Rakitiću, predsedniku opštine Raška.

* Raška je prepoznata po brojnim značajnim stvaraocima iz oblasti nauke, kulture i umetnosti poreklom iz ovih krajeva ali sve više i po dobro osmišljenim i sadržajnim manifestacijama iz oblasti kulture, poput Raških duhovnih svečanosti, i drugih, recimo iz oblasti turizma koje se realizuju uz značajnu finansijsku i svaku drugu vrstu podrške lokalne samouprave. Šta za vas, Raščane znače ti već afirmisani naučni i kulturni poslenici?

– Ljudi su naše najveće bogatstvo, naš najveći kapital. Pre svega ljudi sa vizijom posvećeni razvoju našeg kraja, a takvih je među mladima sve više. Naravno da smo ponosni i na brojne već afirmisane stvaraoce iz raznih oblasti, a koji su poreklom iz Raške, da ih sada ovde ne navodim pojedinačno ne bih li nekog zaboravio, i moji saradnici i ja koristimo svaku priliku da se sa njima konsultujemo oko stvari vezanih za našu Rašku i njen razvoj.

* Raška je prepoznata kao lokalna samouprava koja je uspevala da privuče značajna sredstva iz raznih izvora za finansiranje projekata kojima je aplicirala kod donatora. Da li je ta praksa nastavljena i u proteklih godinu dana?

– Kao opština prepoznati smo po stručnim kapacitetima naših timova iz uprave i njihovim sposobnostima da efikasno ispune brojne projektne zahteve koje postavljaju domaći i strani donatori. Rezultat toga su značajna sredstva koja godinama unazad uspevamo da obezbedimo za razne naše infrastrukturne projekte koje ne bismo mogli graditi samo sredstvima našeg budžeta. Trenutno se, već četvrti mesec, realizuje gradnja kolektora i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u selu Rvati. Vrednost investicije je oko pet miliona evra, što je jednako petogodišnjem iznosu sadašnjeg budžeta opštine. Vlada i opština Raška participiraju sa ukupno 10 odsto od vrednosti tog projekta, a ostatak su sredstva Evropske unije iz IPA II fonda. U toku je realizacija i jednog finansijski manjeg projekta ali, ništa manje značajnog – reč je o otvaranju kancelarije za Geografski informacioni sistem. Vrednost projekta je oko 100.000 evra, sredstva su obezbedili Evropski progres i vlada Švajcarske, a obukom ljudi i opremanjem kancelarije stvaramo pretpostavke za efikasnije upravljanje prostorom kao najznačajnijim resursom lokalne samouprave. Ima tu i drugih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, poput mrežne brane na reci Raški u selu Batnjik, zatim socijalne zaštite, zapošljavanja i samozapošljavanja, takođe podržanih i donatorskim sredstvima.

* Uspevate li da privučete investitore i za koje delatnosti se oni najviše interesuju?

– Činimo sve da budemo atraktivna destinacija za investitore i njih je, iz godine u godinu sve više. Najviše su zainteresovani za ulaganja u turizam, na Kopaoniku pre svega, ali je i interesovanje za poljoprivredu sve veće. Pokazatelj toga je i činjenica da su zasadi pod malinom sa 35 hektara za godinu dana udesetostručeni, pa sada pod malinom ima oko 350 hektara. Dajemo i subvencije za proširenje stočnog fonda do 100.00 dinara, lane smo subvencionisali proširenje zasada, a ove godine podršku dajemo za sisteme za navodnjavanje.

* Kakvo je stanje sa opštinskim budžetom i ima li potrebe za njegovim rebalansom do kraja godine?

– Budžet kao najvažniji alat za sprovođenje usvojenih planova je stabilan. Njegov ovogodišnji nivo je oko 1,1 milijardu dinara, a pre petnaestak dana ispunjenost na prihodnoj strani je bila oko 90 odsto.

Raške duhovne svečanosti – prozori u svet

Kada je reč o Raškim duhovnim svečanostima i drugim manifestacijama u oblasti kulture, znajte da su to naši prozori u svet. Jesu tu društvene mreže, mediji i drugi alati da nam približe novine iz raznih oblasti stvaralaštva, ali neposredan, direktan i živi kontakt koji ostvarujemo kroz ove manifestacije je nezamenljiv. One su naša duhovna hrana, godinu dana prepričavamo pojedine viđene, doživljene i naučene stvari na njima i željno iščekujemo nove u narednoj godini.

Balans između investicija i zaštite životne sredine

* Kako sprovodite Zakonima i drugim propisima poverene vam nadležnosti na Kopaoniku? Uspevate li da obezbedite balans između očite želje za investiranjem u razne turističke sadržaje na planini i potrebe očuvanja prirode i zaštite životne sredine?

– Usvojili smo pre dve godine Plan detaljne regulacije Kopaonika upravo sa ciljem da uspostavimo balans između zahteva investitora i potrebe očuvanja i zaštite životne sredine. Ali, svedoci smo da se iz pojedinih stručnih službi vezanih pre svega za Ministarstvo građevine donose odluke o građevinskim dozvolama koje ne korespondiraju sa faktičkim stanjem na terenu i potrebama očuvanja prirode na Kopaoniku. Ne znam da li je to pitanje kompetencija ili nešto drugo, ali sam siguran sa da se Kopaonik i promene na njemu bolje vide iz Raške nego iz beogradskih kancelarija.