Aleksandra Vuković Kurdulić, Foto: K. V. / Danas Šabac je grad domaćin prve “Nedelje inkluzivne kulture”, koja će od 2. do 8. aprila, kroz umetničke, zabavne i edukativne sadržaje, ugostiti posetioce iz zemlje i inostranstva, i zbližiti veliki broj mladih, bez obzira na njihove različitosti.
– Deci koja su rođena drugačija i njihovim roditeljima, potrebno je naše razumevanje i velika podrška – kaže za Danas master bibliotekarka – informatičar, Aleksandra Vuković Kurdulić, koja je pre pet godina počela da radi u Osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom “Sveti Sava” u Šapcu.
Od tog trenutka, ova žena, postala je inicijator brojnih aktivnosti i sadržaja za mlade, pomažući im da, na taj način, otkriju svoje talente.
Saznanje da ni jedan likovni i književni konkurs, koji se organizuje u našoj zemlji, ne sadrži propozicije za decu sa smetnjama u razvoju, ispirisalo je Aleksandru i njene kolege da pokrenu stvari sa mrtve tačke.
Pre tri godine organizovali su prvi Književo – likovni konkurs “Daj mi reč da je naslikam”, a ideja za dečje radove, ove godine, bila je priča Duška Radovića “Krokodokodil”.
– Ovogodišnji konkrus nadmašio je sva naša očekivanja, budući da je stiglo čak 365 radova. On nas je inspirisao da ovoj temi ne posvetimo samo jedan dan u godini, već da organizujemo “Nedelju inkluzivne kulture”. Manifestacija je jedinstvena, budući da okuplja isključivo decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno mlade koji se obrazuju po IOP-u. Obuhvatili smo osnovne i srednje škole, predškolce, imamo čak i bejbi katetoriju – objašnjava Vuković Kurdulić.
Ideja je naišla na podrušku svih kulturnih i obrazovnih institucija u gradu, i na veliko interesovanje građana.
– Šabac je grad inkluzije, oduševljena sam koliko ljudi se uključilo u projekat, nisam u to mogla da poverujem. Odazvale su se sve osnovne škole, Predškolska ustanova, Šabačka gimnazija, Biblioteka, Kulturni centar, Pozorište, Crveni krst, Centar za socijalni rad i mnogi drugi, ističe naša sagovornica.
Manifestaciju je podržala i “Frajla” Nataša Mihajlović, koja je u subotu, nastupala u muzičkom delu programa.
– Važno je istaći da je sve na bazi volonterizma, što je sa jedne strane sjajno, ali sa druge, ukazuje na to da kao društvo moramo da uradimo više i da sistem mora da se menja, jer ovako važne teme ne mogu se oslanjati isljučivo na dobru volju i humanost pojedinaca. Zato je bitna i podrška grada – objašnjava Vuković Kurdulić.
U Srbiji ima preko 50 specijalnih škola, ali se ne zna tačan broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju.
– Mi još imamo sredine gde se takva deca retko izvode napolje zbog “sramote i stida”, ili se šetaju uveče, kada niko ne vidi. 60 odsto žena, koje imaju decu sa smetnjama u razvoju, je razvedeno, budući da je muškarac taj koji, u većini slučajeva, teško prihvata drugačije dete. Dakle, to su uglavnom samohrane majke, koje moraju da brinu o detetu. Ona ne može da se zaposli, nekada nema od čega da živi a društvo ne čini ništa – kaže naša sagovornica.
Podseća da se već godinama govori o promeni zakonskih propisa, kako bi te žene dobile nadoknadu za negu deteta.
“Ona se rode drugačija, ali društvo mora da ih prihvati, da učini sve da im život bude lakši, i njima i njihovim porodicama. Ti mladi ljudi imaju neku smetnju, stečenu ili rođenjem dobijenu, ali mogu kreativno da se izraze, neki od njih imaju brojne talente, za muziku i slikarstvo. Dolaze nam i deca sa autizmom, koja se književno izražavaju, kaže Vuković Kurdulić.
Ističe da je važno omogućiti im da završe škole za koje su talentovana.
– Zašto i ova deca ne bi radila na svojim životnim veštinama? Hajde da vidimo šta su njihovi talenti. Ima roditelja koji su uspeli da osamostale svoju decu, da žive sami. To je u interesu društva, objašnjava naša sagovornica.
Napominje da, u nekim slučajevima, dobijaju povratne informacije, šta se dešava sa učenicima koji završe njihovu školu.
– Neki upišu Srednju poljoprivrednu školu u Šapcu, smer “vrtlar”. Sada smo u dogovoru i sa Školom primenjenih umetnosti, kako bi učenici mogli da pohađaju pojedine smerove, što je sjajna stvar, jer neka deca ne mogu da čitaju i pišu ili nisu verbalni, ali mogu na drugi način da se izraze, objašnajva ona.
Navodi primer dečaka koji zbog autizama nije bio zainteresovan za knjige, ali mu je testiranjem, u Muzičkoj školi u Šapcu, otkriven stoprocentni sluh.
– Kada je seo za klavir, u produženom boravku u našoj školi, svirao je tako da smo svi bili fascinirani. Imali smo situaciju i da je dete, za koje su nam rekli da neće nikad progovoriti, progovorilio. Nismo mi tolike sveznalice da možemo da tvrdimo dokle će neko napredovati. Naše je da obezbedimo maksimalne uslove, da dete može da ostvari svoj pun potencijal, a gde su te granice, mi ne smemo da određujemo – ističe Vuković Kurdulić.
Poziva sve građane da učestvuju u „Nedelji inkluzivne kulture”, čak i one koji smatraju „da im nije tu mesto”.
– Svima nam je tu mesto, i treba da dođu i vide šta sve mogu deca sa smetanjam u razvoju i sa invaliditatom. Svako od nas treba nešto da učini, kako bismo bili što bolje društvo – poručuje naša sagovornica.
Kaže da sistem često vaspitava decu “šta ja mogu da dobijem, šta ja mogu da uzmem za sebe“.
– U redu je imati lične potrebe, ali neće čovek biti srećan ako stalno zadovljava svoje ciljeve. Stara kinska poslovica kaže „ako želiš da budeš srećan jedan sat, idi odmori se, ako želiš da budeš srećan čitav dan, idi u prirodu, ali ako želiš da budeš srećan ceo život, pomozi drugome” – poručuje bibliotekarka iz Šapca.
Progam za utorak, 4. april
Od 10 – 11 časova, Sokolski dom – Radionica gega i humora – Ivan Baranović, glumac i klovn – doktor Evropska organizacija „Crveni nosovi“ i Kazališna družina „Ritam igre“ iz Splita.
Od 11 – 12 časova – Radionica scenskog pokreta – prof. Alen Čelić, Umetnička akademija Split i Umetnička akademija Osijek.
Od 15.30 do 16.30 časova – Gimnazija – Biblioteka – od Promocija zbirke pesama „Deco, verujte“. Mladi pesnik je Danilo Zarić (13), iz sela Kušići kod Ivanjice, koji ima cerebralnu paralizu.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
