Foto: Print screen PinkAleksandar (dakako Vučić) je apsolutno u pravu kada je odgovarao na pitanja da li je on zapravo taj Oskar o kome se toliko govorilo i koji je morao da bude zamoljen da se Dodik i ekipa oko njega snađu i dođu do tog Oskara koji jedini može da smeni predsednika Apelacionog suda, te da se ekipa kojoj preti višedecenijska robija eventualno oslobodi.
U pravu je Vučić kada kaže: „A šta je tu o tom Oskaru pa loše rečeno (usnimljenom i javnosti dostavljenom razgovoru) i ne vidim u tome ništa sporno kada je reč o Oskaru, pa šta, čak i da sam ja taj Oskar?“
Tačno, kada preslušamo telefonski razgovor dvojice uz Dodikovo prisustvo zaključujemo da samo Oskar (dakako Vučić) može da reši problem za njih trenutno najveći, a to je nepotkupljivi sudija!
Ispada da je do Oskara (dakako Vučića) zaista teško doći te se moralo ići čak i u neku Pambukovicu na jagnjetinu i narodno veselje da bi se Oskaru, dakako Vučiću, objasnile neke stvari i usput bio zamoljen da završi što šta!
A ko to može od trojice prisutnih u kancelariji kod Dodika, do sam Dodik, te je morao iz drage nam Bosne i Hercegovine i Banjaluke da se nacrta u Pambukovici i uz krkanluk dobar i skupo vino nekako dodvori razneženom nam predsedniku.
Sa tog aspekta vam govorim da je Vučić apsolutno u pravu jer je javno priznao da je on čovek koji se za sve u ovoj zemlji pita, od otvaranja nekog semafora, izgradnje seoske štale u Mesnoj zajednici Donja Sipulja, ali i o tome da li će biti blokiran Filozofski fakultet, da li će Šapić smeti da ProGlas nazove „proustaškom“ organizacijom, i da li će Ani Brnabić biti dozvoljeno da budalesa mucajući oko dogovora sa opozicijom oko, gotovo izvesno, ponovljenih izbora u Beogradu.
Takvo indirektno priznanje pred televizijskim kamerama, da je upravo on, dakako Vučić, taj Oskar pokazao je onima koji znaju da čitaju između redova (a za to ne treba biti naročito pismen) da živimo u državi u kojoj se jedan čovek pita za sve.
Čak i za to da li će Beograd biti ribrendiran u modernije radikalsko ruho.
Naravno nije on to sve izmislio, jer očito da ima on svog uzora u divnom nam Vladimiru Vladimiroviču Putinu, koji je ipak otišao mnogo dalje i dostigao mnogo više od našeg nam Oskara u smislu vladanja po konceptu totalitarizma i apsolutne diktature. Vučić radi jako dobro i na dobrom je putu, jer evo, oslobođene su Ćuruvijine „ubice“.
Lažni i nabildovani studenti blokiraju Filozofski fakultet, Dinko Gruhonjić ima da se likvidira, jer je nešto zaboga rekao, što nikada zapravo nije izgovorio, a Bjela, Ceca i ostali iz ProGlasa rade direktno za „ustaše“, pa ma šta to značilo.
Znali smo da se Oskar odavno umešao i u naše jelovnike nudeći nam parizer i spremajući sendviče za njegove fanove diljem naše Srbije, ali da smo toliko zaglibili, to smo imali prilike da saznamo slušajući razgovor dvojice u prisustvu Dodika snimljenom putem Skaj aplikacije.
Šta sada čekamo, pa čekamo da štangle prorade po našim leđima kao onomad u Šapcu na mostu, čekamo da se neko otruje ili baci u zatvor sa optužbom da je državni neprijatelj i da mu se odrapi ako je ikako moguće doživotna robija.
Duge cevi u plavim uniformama već šetaju Beogradom, što ima za cilj pre svega da se narod zastraši i pokaže moć, jer „država to sam ja“ dakako Vučić iliti Oskar.
Svakako smo sa svim ovim gorenavedenim dobili tog fucking „Oskara“, ali ne holivudskog, nego stvarnog koji nam je dodeljen zbog horor filma u kome živimo! Oskar jednako Srbija, a Srbija do Tokija!
Odličan glumac za domaću upotrebu, a mala maca kada su u pitanju razna međunarodna potpisivanja vezana za Kosovo, i tzv. balansiranja između Putina, Bajdena, Erdogana, Orbana, Makrona, nemačkog kancelara, i ostale mnogo bitnije bratije za Svet.
Mali čovek od dva metra bi da bude nešto sa tom svojom „visinom“ i ono što su njegovi mnogo rastom niži uzori u svojim zemljama, jer zaboga njemu ne trebaju visoke potpetice (ni Almodovarove), jer videli smo kako klincima lupa banane ispod koša i kako nadobudno pokušava da bude simpatičan raznim primitivcima koji ga gledaju kao u Boga.
Ako se ne dozovemo pameti, kao narod, gledaćemo u narednom periodu još žešći horor film nego što smo do sada gledali, i nažalost živeli.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
