Cene goriva u Srbiji: Poskupeli i benzin i dizel

Na prste jedne ruke mogu da nabrojim koliko sam puta napunila rezervoar do čepa.

Najčešća komunikacija sa pumpadžijom je: „Sipaj mi bolji dizel za dve hiljade“.

Moram da priznam, retko kad gledam cenu goriva, jer mi ništa ne znači, auto mi je jednostavno potreban.

Međutim, primetila sam da za isti novac, svaki put sve manje mogu da pređem.

Često mi dođe da pitam na pumpi imamo li mi Pančevci neki popust, zbog Rafinerije nafte u našem gradu.

A onda se predomislim i provučem karticu. Dok ima – i goriva i para.

Usled rata u Ukrajini, Vlada Srbije je još u martu 2022. godine posegla za nedeljnim ograničavanjem cena goriva na pumpama.

Novi problemi usledili su ove godine, od početka izbijanja šireg sukoba na Bliskom istoku, jer su cene nafte skočile, a svet je zabrinut zbog moguće veće energetsko-ekonomske krize.

Prema cenovniku koji će važiti do 24. jula, za litar evrodizela u Srbiji treba izdvojiti 222 dinara za litar, a benzina 198.

I dizel i benzin su poskupeli za po dva dinara u odnosu na proteklu nedelju.

Početkom aprila, litar dizela je koštao je 214 dinara, a benzina 189 dinara.

Od 13. jula ponovo su smanjene akcize na gorivo.

Ta mera je, rekli su iz Ministarstva finansija, doneta da bi se ublažilo prelivanje na cene na pumpama, inflacija držala pod kontrolom i zaštitio standard građana,

Vlada Srbije povećala je 22. juna iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto, ali je sredinom maja donela odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza.

Trećinu potreba za gorivom, Srbija pokriva uvozom dizela i benzina.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznova uverava građane da nema razloga za paniku, ali je ranije rekao i da je situacija iz dana u dan sve teža.

Iako gužvi na pumpama nema, cene naftnih derivata rastu.

Tako je sredinom aprila, kada je ovaj tekst prvobitno pisan, litar evrodizela koštao 217 dinara.

U Srbiji je registrovano 2,57 miliona putničkih vozila, a najviše u regionu Beograda – oko 744.000, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova za 2025.

Pogledajte video: BBC novinarka na benzinskoj pumpi posle novog poskupljenja

Srbija već godinama ima najskuplje gorivo među državama bivše Jugoslavije.

Prema podacima Međunarodne drumske transportne unije (IRU), dizel u Srbiji godinama premašuje cene u svim zemljama regiona.

Od zemalja u okruženju benzin je skuplji samo u Rumuniji, a najpovoljniji je u Severnoj Makedoniji, gde je cena po litri 24 odsto niža nego u Srbiji.

Za dizel je razlika još veća, pa je u proseku litar ovog goriva u Srbiji skuplji za više od 30 procenata nego kod njenog južnog suseda.

Dizel je trenutno najskuplji u Rumuniji, a najpovoljniji u Severnoj Makedoniji.

• Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna
• Šta znači izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i zašto je važan za svet
• Kurs evra u Srbiji: Ima li razloga za brigu

Kako je u zemljama bivše Jugoslavije?

• Hrvatska

Cene goriva, ali i mnogih drugih proizvoda, rastu u Hrvatskoj.

Prema novim cenama, koje se menjaju na svakih 14 dana, litar običnog benzina (BMB-95) košta oko 1,6 evra (187 dinara), nešto boljeg BMB-100 oko dva evra (234 dinara), a evrodizela oko 1,6 evra.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković pravda rast cena nekih proizvoda direktnom povezanošću sa rastom cena energenata, posebno naftnih derivata, uzrokovanih ratom na Bliskom istoku, objavila je Hrvatska radio-televizija.

„Da se cene energenata nisu menjale, stopa inflacije bila bi oko tri odsto.

„Ovo je posledica tog spoljašnjeg šoka i zatvaranja Ormuskog moreuza. Ove posledice su vidljive u svim članicama Evropske unije“, izjavio je premijer.

Prema Evrostatu, najvišu stopu inflacije u aprilu u EU imala je Bugarska (6,2 odsto), a potom Hrvatska – 5,4 odsto.

• Crna Gora

Iz Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore rekli su 17. jula 2026. da ponovna eskalacija sukoba na Bliskom istoku i rizik od daljih ograničenja transporta kroz Ormuski moreuz izazivaju novi snažan rast cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.

Zako se, dodaju, u kratkom roku očekuje nastavak nestabilnosti i pritiska na rast cena, posebno dizela.

Prema cenama objavljenim 15. jula, litar evrodizela u Crnoj Gori košta 1,67 evra, što je poskupljenje od devet centi.

Za litar benzina treba platiti 1,65 evra.

• Bosna i Hercegovina

Sredinom jula, u Bosni i Hercegovini litar dizela je koštao 1,51 evro, cena benzina 98 je 1,56 evra, a benzina 95 – 1,42 evra.

• Slovenija

Posle početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara i zatvaranja Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog puta za prevoz nafte, Slovenija je bila prva država članica Evropske unije (EU) koja je uvela racionalniju potrošnju goriva.

Zbog rasta cena goriva, Slovenija se na početku bliskoistočnog sukoba suočila sa takozvanim „gorivnim turizmom“, jer su vozači iz susednih zemalja, posebno Austrije, koristili prednosti nižih cena u Sloveniji.

Slovenačka vlada je potom uvela ograničenja za kupovinu goriva, ali je uredba ukinuta krajem marta.

Ko za platu toči najviše?

Od prosečne plate najviše benzina mogu da kupe Slovenci, koji mogu da sipaju više od hiljadu litara ovog goriva.

I kod dizela Slovenci su u najpovoljnijoj situaciji, jer za prosečnu platu od oko 1.650 evra, mogu da kupe nešto više od hiljadu litara.

Srbija je u sredini.

Prosečna plata u januaru ove godine bila je nešto više od 1.000 evra, pa bi moglo da se kupi 630 litara benzina.

U odnosu na Sloveniju, stanovnici Srbije sa prosečnom platom mogu da sipaju upola manje dizela, oko 550 litara.

Stanovnici Hrvatske mogu da natoče skoro 940 litara dizela, za prosečnu platu od 1.511 evro.

Odnos prosečne plate i benzina najlošiji je u Rumuniji.

Oni za prosečni lični dohodak mogu da sipaju tek 600 litara benzina.

Kada je reč o dizelu, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini.

Iako je dizel u BiH jeftiniji nego u Rumuniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, niže prosečne plate utiču na to da stanovnici u BiH mogu da natoče nešto manje od 500 litara.

Par-nepar ili ko danas sme da vozi

Sistem par-nepar bio je na snazi u bivšoj Jugoslaviji 1979. godine za vreme svetske krize sa naftom.

Problem nedostaka goriva tad se rešavao tako što su ponedeljkom, sredom i petkom mogla da se voze samo kola čija se registracija završavala parnim brojem.

Drugim danima su vozili oni koji su imali automobile sa tablicama koje su na kraju imale neparan broj.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Upozorenja iz sveta

Dok se vodi američko-izraelski rat protiv Irana, svet je mesecima zabrinut zbog ograničenja snabdevanja naftom i naftnim derivatima, a samim tim i rastom cena energenata.

Ključ je u Ormuskog moreuzu, uskom morskom kanalu, kroz koji prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iran i dalje kontroliše Ormuski moreuz, a Amerika nastoji da ga primora da ga otvori.

Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je ranije šef američkog finansijskog giganta Blekrok za BBC.

Lari Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje imovinom, rekao je da će visoke cene nafte imati „duboke posledice“ na svetsku privredu.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara i jedan je od najvećih investitora u mnogim svetskim kompanijama.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je teško predvideti posledice sukoba na Bliskom istoku, ali da se njihov mogući uticaj već upoređuje sa posledicama pandemije kovida-19.

Sukob nanosi značajnu štetu međunarodnoj logistici, proizvodnji i snabdevačkim lancima i istovremeno stavlja pod snažan pritisak firme u mnogim sektorima, posebno metala i veštačkog đubriva, rekao je Putin ranije ove godine.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je ranije da bi rat na Bliskom istoku mogao da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih… u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer su i dalje pogođeni prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
• Krah berze i Velika depresija, „majka svih kriza“
• Može li nestašica goriva da promeni Putinovu taktiku u Ukrajini