Rusko ministarstvo inostranih poslova oštro je osudilo odluku Rumunije da protera diplomatu zaposlenog u ruskoj ambasadi u Bukureštu, što predstavlja odgovor na odluku Moskve da proglasi rumunskog diplomatu nepoželjnim zbog optužbi za špijunažu. U saopštenju se navodi da Moskva takvu akciju smatra neprijateljskim i „ničim izazvanim gestom“, i da zadržava pravo da se osveti. „Izražavamo protest Rumuniji, koja će biti u potpunosti odgovorna za moguće posledice. Takođe, smatramo da imamo pravo da sprovedemo adekvatne mere kako bismo odgovorili na takav korak“, ističe se u dokumentu.
Moskva tvrdi da za razliku od rumunskog diplomate Gabrijela Grekua, koga je Federalna služba bezbednosti uhapsila jer je uhvaćen u pokušaju da pribavi tajne vojne informacije, prvi sekretar ruske ambasade u Bukureštu Anatolij Akopov, koji je u sredu proteran iz Rumunije, nije bio osumnjičen za sličan prestup. U tom kontekstu, navodi se da je odluka Bukurešta neopravdana. „Dovođenje ova dva slučaja u vezu predstavlja pokušaj stvaranja neprijateljske atmosfere između Rusije i Rumunije“, tvrdi rusko ministarstvo.
Ruski mediji objavili su da je Greku navodno naredio jednom građaninu Rusije da mu dostavi dokumenta koja sadrže vojne tajne ali da njegov zahtev nije ispunjen budući da ga je Rus, označen kao „M“, prijavio FSB-u, jer je sumnjao da je rumunski diplomata umešan u protivzakonite aktivnosti. Prema oceni ruskih obaveštajaca, predaja dokumenata predstavljala bi pretnju za interese Rusije, zbog čega je ubrzo izdat nalog za hapšenje Grekua. Postoje navodi da je rumunski diplomata naročito bio zainteresovan za detalje u vezi sa ruskim vojnim objektima u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlju.
S druge strane, rumunsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je odlukom o proterivanju Grekua Moskva ruska strana prekršila odredbe Bečke povelje o diplomatskim odnosima, usvojene 1961. Prema oceni rumunskog lista Romania libera takva retorika i odluka Rumunije da uzvrati Rusiji istom merom predstavlja nedvosmislen pokazatelj da su odnosi između dveju zemalja, nekadašnjih saveznica, „na ledu“. Takav stav dele i brojni zapadni analitičari, koji ističu da je „špijunski rat“ pokazao da između Moskve i Bukurešta postoji veliki raskorak, što je postalo jasno pre šest godina, kada se Rumunija priključila NATO-u.
Dobri poznavaoci prilika takođe ocenjuju da „jabuku razdora“ predstavlja i odluka Bukurešta da dozvoli na svojoj teritoriji izgradnju vojnih baza SAD. Postoji široko rasprostranjeno mišljenje da Kremlj doživljava kao pretnju pregovore koje Bukurešt vodi sa Vašingtonom o tom pitanju. Istovremeno, navodi se da dve države imaju različite stavove o situaciju u Moldaviji, jer Rumunija podržava tamošnju vladu koja je okrenuta Zapadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
