Na tržištu u Srbiji nije pronađen krastavac koji je prouzrokovao zarazu ešehirijom koli u Nemačkoj, potvrđeno je za Danas u Ministarstvu poljoprivrede. U Generalnom inspektoratu kažu za naš list da se voće i povrće sa pijaca i prodavnica svakodnevno kontroliše, a da je zbog infekcije koja je u Nemačkoj odnela 16 života, a u Švedskoj jedan, sprovedena i vanredna kontrola na ovu bakteriju, čiji će rezultati biti poznati sutra.
Uzorci krastavaca su juče uzeti sa kvantaških pijaca i prodavnica u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Zrenjaninu, a rezultati testova na prisustvo ešerihije će biti poznati sutra.
Dok Španija namerava da tuži Nemačku zbog izjava da su krastavci uvezeni iz ove zemlje prouzrokovali zarazu i smrt, nadležni u Nemačkoj još nisu otkrili uzrok bakterijske infekcije. Sumnja se da možda i nije u pitanju krastavac, već paradajz ili salata. Zdravstvene vlasti u Hamburgu potvrdile su da su testovi na dva krastavca uvezena iz Španije pokazali prisustvo ešerihije koli, ali ne i potencijalno smrtonosne enterohemoragične podvrste koja je zarazila više stotina ljudi u Nemačkoj.
– U Srbiju je od početka godine zaključno sa aprilom uvezeno 97 tona krastavaca koje su redovno kontrolisane i bezbedne po zdravlje. Ta količina je do sada i pojedena, jer je rok trajanja krastavaca od sedam do deset dana. Ono što se trenutno nalazi na pijacama i u prodavnicama uglavnom je domaća proizvodnja – kaže za Danas Goran Đaković, pomoćnik ministra poljoprivrede. On napominje da Srbija nije uvozila krastavac iz Nemačke, mada je, prema njegovim rečima, sporno da li bakterija zbog koje je 17 ljudi umrlo, a više od 100 zaraženo uopšte potiče iz krastavca.
– Ešerihija koli pronađena u dva krastavca iz Španije nije smrtonosna. Nemci još nemaju odgovor šta je uzrok masovne epidemije, a olakšavajuća okolnost kod nas je ta što ljudi u Srbiji imaju običaj da ljušte krastavac, za razliku od Evropljana koji ga jedu s ljuskom, a bakterija se najviše u njoj zadržava – napominje Đaković.
Osim iz Španije, Srbija uvozi krastavac i iz Albanije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Slovenije, Grčke, Italije i Turske. Legalni tokovi uvoza, kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, redovno se kontrolišu na granici, ali uvek postoji opasnost i kada je hrana u pitanju, od nelegalnog uvoza.
Od bezopasne do smrtonosne
Jelena Obrenović, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta „Batut“, kaže za Danas da u ešerihiju koli spada velika grupa bakterija.
– Dok su neke vrste bezopasne, neke od njih mogu izazvati veoma ozbiljno oboljenje, od dijareje, infekcije urinarnog trakta, do oboljenja respiratornog trakta i zapaljenja pluća. Osnovni simptomi su grčevi u stomaku, proliv (često krvave stolice), povraćanje. Može se javiti i povišena temperatura koja retko prelazi 38,5 stepeni. Većina osoba se oporavlja nakon pet do sedam dana. Neke infekcije su bezopasne, blage, ali neke mogu i životno ugrožavajuće – kaže Obrenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
