Kada sa mađarske strane naiđe nevreme koje zasigurno najavljuje i pojavu grada, na području Subotice, Sombora i drugih pograničnih mesta raketni protivgradni sistem odbrane može se staviti u pogon tek kada oblaci pređu na našu teritoriju. A tada za ispaljivanje raketa može biti isuviše kasno. Ta činjenica je delimično odgovorna i za posledice nevremena koje je ovog maja pogodilo okolinu Subotice, u kojem su ozbiljno stradali usevi u jednom delu subotičkog atara. Meštani Čantavira, Žednika i Bikova zbog ovoga će praktično ostati bez letine, kukuruza i pšenice, jer je šteta od grada na tim mestima gotovo stopostotna.
Sličan problem sa delovanjem protivgradne odbrane imaju i pogranični gradovi u Mađarskoj, pošto delovanje protivgradnih raketa nije dozvoljeno blizu državnih granica. Rešenje tog problema Vojvodina i županija Čongrad našle su u zajedničkom sporazumu, potpisanom krajem prošle godine, kojim se omogućuje zajedničko delovanje raketama protiv grada, koje će biti koordinirano iz centra u Bajši i odgovarajućeg u Mađarskoj.
„To bi učinilo znatno efikasnijom zaštitu od grada na obe strane. Međutim, do njegove konačne primene mora se čekati još godinu dana, jer se pre toga taj sporazum mora podići na državni nivo, odnosno moraju ga potpisati i predstavnici obeju država“, kaže Šime Ostrogonac, šef službe za poljoprivredu pri gradskoj upravi u Subotici.
Dotad će se primenjivati dosadašnji način odbrane sa „raketama ograničenog dometa“, koji je svakako nedovoljan, kao što se u poslednjem nevremenu i dokazalo. Međutim, krivac za uništene useve u Čantaviru, Žedniku i Bikovu je pored toga i ljudski faktor. Kako navodi Šime Ostrogonac, odbrana protiv grada je zakazala na više stanica, na kojima rakete nisu ni ispaljene, iako ih je bilo i iako se to moglo uraditi.
„Sa tolikim brojem protivgradnih stanica, i pored problema sa granicom, nije se smela dogoditi ovolika šteta na usevima, kaže Ostrogonac. Subotica ima na svojoj teritoriji 23 takva centra, koja su pod ingerencijom Bajše, ali u nekima se strelci nisu ni pojavili, dok recimo u Čantaviru meštani čak i ne znaju da imaju stanicu, a osoba zadužena za nju se godinama tamo nije pojavljivala. Mi smo odmah zatražili od nadležnih u Bajši, koja je inače pod ingerencijom MUP-a, da nam pošalje izveštaj o tome šta se događalo i zbog čega neki ljudi nisu bili na svojim mestima kada je bilo potrebno. Svi su oni inače pod ugovorima i redovno dobijaju platu za to. Odgovor iz Bajše još nismo dobili, ali je obećano da će se „preduzeti mere“. Subotica takođe izdvaja prilična sredstva za te stanice, čak 50 odsto troškova za kupovinu raketa plaća grad – prošle godine je to bilo tri miliona, a i ove godine ćemo u rebalansu budžeta morati da izdvojimo i dodatna sredstva – a delimično finansiramo i rad tih strelaca, i zato mislimo da bi bilo korektno od strane MUP-a da nam makar pošalju izveštaje kako ti strelci obavljaju svoj posao“, kaže Ostrogonac.
Štete se još procenjuju
„Bio sam na licu mesta nakon nevremena, i ti usevi su praktično skroz uništeni. Komisija još uvek procenjuje štetu, i nakon toga će se napraviti računica kako da se pomogne ljudima. Grad ima u budžetu izvesne rezerve, ali ja mislim da su štete tolike da su ta sredstva nedovoljna i moraćemo da se za pomoć obratimo Pokrajini i Republici“, navodi Ostrogonac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
