Neuobičajena doza lukavstva i proračuna

Žan-Pol Bled: BIZMARK I NAŠE VREME (21)

Ličnost Bizmarka, nemačkog političara i državnika koji je veoma uticao na stvaranje velike Nemačke (Drugog rajha), odredivši pritom u velikoj meri i nemačku politiku prema Balkanu i Srbiji, oduvek je bila interesantna istoričarima i običnom svetu. U ovom feljtonu čitalac će moći da proceni na sasvim osoben način pretenzije Nemačke prema našim prostorima, koje su u minulom veku dovele do dva krvava rata. Iscrpnu Bizmarkovu biografiju iz pera vrsnog istoričara Žan-Pola Bleda objavljujemo u odlomcima uz saglasnost izdavača NNK internacional.

Tim pre što njihov dogovor može da blokira proces i tako čineći uzaludnim bilo kakvu želju drugih država da se izdvoje. Meternih je to dobro shvatio koji je do revolucije 1848. izgradio nemačku politiku na jednom takvom sporazumu, uz duplu korist za Austriju, da osujeti Prusku od opasnih iskušenja i da kontroliše Konfederaciju.

Federalna skupština je smeštena u palati Turn-i-Taksis, u Enšajmer Gase ulici. Palata je dovoljno velika da se u njoj smesti oskudna administracija Bunda, koja nikad ne broji više od tridesetak osoba. Takođe i njihov raspored u palati je pokazatelj hijerarhije snaga unutar Konfederacije: prvi sprat je rezervisan za predsedničke kancelarije, drugim rečima za predstavnike Austrije. Već se Bizmarkova misija nagoveštava teškom. Čak i posle Olomouca, pruski funkcioneri smišljaju sporazum između dve sile na bazi jednakosti koju je Švarcenberg manje nego ikad spreman da im odobri. Nesumnjivo nije uspeo da uvede celo Austrijsko carstvo u Konfederaciju, ali i pored toga nije odustao od ovog projekta. I već teži proširenju carinske unije (Zollverein) na dunavsku monarhiju, što je na neki način ponovno pokretanje ovog projekta, započinjući ga najpre na trgovačkom planu.

Ako je Bizmark imao iluzije prema Austriji, brzo će biti razvejane. Već od prvog susreta sa predstavnikom Beča, grofom Fridrihom Tunom, jasno mu je da će imati posla sa oštrim protivnikom. Utisak koji na njega ostavlja, malo posle dolaska u Frankfurt, nije nimalo prijatan. Ispod vesele spoljašnosti grof krije „neuobičajenu dozu lukavstva i proračuna“, što se ispoljava „čim politika uđe u igru“. I dalje nastavlja Bizmark: „Smatram ga opasnim protivnikom za sve one koji mu ukažu poverenje umesto da mu uzvrate istom merom3“. S druge strane ni grofu Tunu nije trebalo mnogo da pronikne u Bizmarkove skrivene misli: „Što se tiče svih pitanja vezanih za konzervativne principe“, govori Švarcenbergu, „G.Bizmark je savršeno uzoran. Š…Ć S druge strane, čini mi se, onoliko koliko sam mogao da procenim do sada, da on pripada isključivo onoj partiji koja jedino ima za cilj interese svojstvene Pruskoj4.“ Upravo je takvo i Bizmarkovo ponašanje. On se njega drži nesumljivo do najsitnijih detalja ali koji imaju i te kako značenja. Pošto je video da grof sebi daje za pravo da puši cigaru dok predsedava skupštinom, i on odlučuje da ga imitira. Isto tako, ako ga Tun primi u košulji on odmah skida sako! U oba slučaja se radi o podsećanju svog sagovornika na pravo Pruske na jednakost.

Ovakavim načinom postupanja ne može se izbeći zategnuti odnos Bizmarka sa austrijskim ambasadorom, najpre grofom Tunom, a kasnije i baronom Prokešom fon Ostenom. Ali na stranu ove neprestane provokacije, on želi potpuno drugačiji odnos sa Bečom. Da bi dostigla ciljeve koje je zacrtala u politici, Pruska mora da izađe iz zamke u koju se zatvara traženjem privilegovanog sporazuma sa Austrijom. Takva strategija vodi u ćorsokak stoga što Habsburška monarhija, osim ako nije prinuđena, neće nikada prihvatiti jednakost koju joj Berlin traži. I zato Pruska mora da izvrši pritisak na Beč preteći joj savezom sa nekom drugom silom izvan Nemačke.

U Evropi toga doba, jedino bi Francuska sa princom-predsednikom na čelu, a zatim i Napoleonom III, mogla da odigra tu ulogu. I kako on, koga većina evropskih dvorova gleda sa sumnjom, da ne bude sklon da odgovori na jedan takav predlog? Istinu govoreći, Bizmark ne insistira na tome, on samo priželjkuje takav savez, ali veoma dobro procenjuje korist koja bi mogla da se izvuče iz takve diplomatije otvorene ka više opcija: „Ubeđen sam“, objašnjava, „da bi to bila velika nesreća za Prusku ako bi njena vlada morala da uđe u jedan takav savez sa Francuskom, ali, čak i ako ne bi trebalo da tako nešto primeni, nikada ne treba da odbacimo mišljenja naših partnera koje, pod određenim okolnostima, možemo izabrati kao manje zlo od dva ponuđena

Kraj